Трезор: Мој Бобан – Слободан Ђурић, 1. део

Посладњих децембарских дана 1976. нестао је са сцене, и позоришне и животне, Слободан Ђурић. И дан данас, иако је прошло 47 година од његове преране смрти, остао је врло вољен и упамћен као млад, перспективан, изузетно талентован глумац, глумац који зрачи, леп, згодан, упечатљив, добар човек, отац, муж, друг, колега... слажу се сви који су га познавали и који га се и данас живо сећају. Својом топлом причом и сећањем кроз његов уметнички живот води нас његова супруга, Богданка Боба Ђурић, историчар уметности, дугогодишњи играч и кореограф дансамбла "Коло". Од приче о прецима, детињству преко дечаштва у Босни, перспективног младог кошаркаша, до одлуке око избора глуме као свог јединог позива, па преко почетних мука до заслужених звезда, задовољства због оствареног у послу и у породици. Слободан Ђурић, од 1969. постао је члан ансамбла Југословенског драмског позоришта. Остао је запамћен као рођени комедиограф, глумац чији је смисао за хумор и прилаз таквој тематици до данас непревазиђен. Остварио је велике улоге у позоришним комадима Лажа и паралажа, Дундо Мароје, Тарелкинова смрт, Мистер долар за који је добио "Златног ћурана" на Данима комедије у Јагодини 1974. године. У телевизијским серијама, драмама и филмовима такође сјајне улоге остварио је у Кога чекаш куме, Трећи за преферанс, Невидљиви човек, Више од игре и одиграо непревазиђени лик Милића Барјактаревића у Извињавамо се, много се извињавамо.