Рађање српске модерне, 1-6

Прве две деценије 20. века у српској средини обележене су значајним историјским променама. Династички преврат 1903. године, Први и Други балкански рат 1912. и 1913. године, Први светски рат, као и формирање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, битно су одредили епоху како у друштвеном, социјалном и геополичком смислу, тако и у контексту културе и уметности.

Постепену модернизацију српске државе прати и модернизација друштва.

Београд постаје један од водећих регионалних центара са све израженијом тежњом за

потискивање османлијског наслеђа. Национални и европски идентитет основне су координате кретања српске културне политике.

Развој српског сликарства у првим деценијама 20. века није се одвијао паралелно са

модерним европским уметничким правцима, већ је од њихових идеја преузимао оно што је

одговарало његовим могућностима, али и тежњама. Најпре окренуто Бечу и Минхену, а

потом и Паризу, српско сликарство се постепено ослобађало провинцијалних манира иособености балканског поднебља, прихватајући условно речено „нова“ схватања и концепције. Сусрет између две генерације и две оријентације у уметности, обележиће почетак српске модерне. Заједничко им је настојање да се српска уметност уведе у међународне, европске токове, а у формалном смислу повезује их светлост као проблем, чије је решавање био основни задатак модерног српског сликарства.

Реприза , 13. октобар у 01:05 и 09:05

Рађање српске модерне, 1-6

Програмска шема

Коментари