Метаморфозе: Паоло Мађели

И поред тога што говори више светских језика, позоришни језик је језик на којем редитељ Паоло Мађели најбоље комуницира. Немир је његова покретачка снага, трагање за неизговореним речима и новим изразима, живот са сталним преиспитивањем и сумњом, а све то са намером да остане свој - непредвидив, оригиналан, јединствен.

Рођен је 1947. године у Италији, професионалне почетке везује за класу својих колега, међу којима су и нама познати глумци Роберто Бенини и Памела Вилорези, са којима је у Прату основао Teatro studio del Teatro Metastasio. Каже да га је у младости нервирао западни културни империјализам и да је Исток за њега као интелектуалца и редитеља био право откриће. Почео је у румунском и мађарском позоришту, да би, након студија славистике и режије, на позив управника Велимира Лукића дошао у Београд да ради представу у Народном позоришту. Имао је 26 година и био имресиониран непознатом земљом и људима. Вратио се да ту започне велику позоришну каријеру.

Мађели је почео да режира пре своје 20. године и досад је потписао више од 200 представа у Италији, Хрватској, Србији, по целој Европи, највише у Немачкој, Француској, Аустрији, Мађарској, Белгији, Шпанији, као и у земљама Јужне Америке, али и у Израелу и Палестини.

Увек истиче да је Београд био одскочна даска за његову европску и светску каријеру. Каже да на Западу није био редитељ рођен у Тоскани, већ уметник који је са собом донео естетику и радикални однос према позоришту, које је научио у Београду.

Живео је и стварао широм све света. У позоришту је, игноришући све поделе знао да уједини зараћене, а као уметник осећао је одговорност и обавезу да указује на проблеме у друштву.

Паоло Мађели, неуморни редитељ-путник, после паузе од 35 година вратио се недавно у Атеље 212 да режира драму Отац.

Аутор и уредник Оливера Милошевић

Сниматељ Драгослав Бојковић

Монтажер Јаков Пејов

Режија Милица Митровић