среда, 09.10.2024, 23:40 -> 14:23
Несврстани: Београд и Трећи свет
Након смрти Џавахарлала Нехруа и Гамала Абдела Насера, након одласка са политичке сцене Сукарна, Нкрумаха и Хајле Селасија, Јосип Броз Тито остао је готово једини живи оснивач несврстаних.
Ипак, тих година појавили су се лидери нових афричких држава, које су напросто живеле идеју несврстаности. Те године биле су и „златно доба несврстаних”, време када се ова група земаља ослободила страха да се назива трећим блоком, време када су несврстани постали покрет са својим органима, када су, како је то Запад говорио, „несврстани добили зубе”.
Тих година Југославија је, како говоре неки историчари, личила не буре. После Устава из 1974. било је све мање оних обруча који држе буре да се не распадне. Један обруч била је Титова личност, други је била спољна политика, али буре се све више раздвајало. А 1989. када је Београд организовао своју другу Kонференцију несврстаних, Југославија је, испоставиће се, већ била пред распадом. Конференцију несврстаних 1989. организоваће већ нефункционално Председништво СФРЈ. Скуп је био носталгични бег од унутрашње политике и у колективној свести остаће можда највише упамћен по Гадафију, камилама које је допремио у Београд, шатору који је поставио у резиденцији и телохранитељкама које су га чувале.
Коментари