Није лако бити Новак

Захваљујући успеху наших тенисера, све је више деце која од малих ногу почињу да играју тенис. Много је талентованих, али пут до професионалног тенисера није лак.

За само 10 година Јована Вуковић је освојила турнир који је за децу оно што је грен слем за одрасле тенисере.

„Највише ми се свиђа кад победим и донесем неки трофеј кући. Себе видим у првих 10 на WТА листи и надам се да ћу играти добар тенис и заслужити да будем на првом месту",  каже Јована.

Таленат и труд се за сада Јовани исплате. Жеља да буде прва је лепа, али веома скупа амбиција.

„У опреми нам треба око 3.000 евра годишње. Мајице и патике 500 евра, коштају и турнири, путовања, тренери", наводи Јованин отац Рашко Вуковић.

Он каже да им је за свако путовање у Европу потребно од 500 до 1.000 евра у зависности од тога колико се остаје на турниру и да је, кад се све сабере, та цифра на годишњем новоу око десет хиљада евра.

Кад се услови стекну, будућег шампиона чека много посла.

„Док су деца мања 2-3 пута недељно, касније кад почну да се такмиче свакодневне активности, када су у јуниорском узрасту онда иде на 2 тренинга до два сата дневно", каже тренер Игор Томашевић.

А, добар од најбољег разликује се још од малих ногу.

"Види се одмах, како се у тенису каже, ко има руку, а онда се након неког времена види ко има главу, што је и најбитније", рекао је Томашевић.

Није довољно да нам се тениски шампиони дешавају, већ је потребни да их стварамо. Сада можда најскупље српско име Новак Ђоковић до броја 1 дошао је уз велику борбу породице.

Како бисмо имали више српских имена у врху светког тениса, није довољно да само породица гради тениске асове, већ је неопходно да се у тај посао укључи држава, али и спонзори.