Вози Мишко

Правила заиста постоје, али их ретко ко поштује. У Кини се вози, нормално рекли бисмо ми, десном страном. Волан и мењач у колима су на правој страни, на оној на коју смо ми навикли.

Саобраћајни знаци и прописи су као код нас, али све то заједно нема везе са понашањем и поштовањем правила у саобраћају.

Ту се једноставно не зна ко кога "гази" или на које светло се на семафору прелази улица или раскрсница.

Немојте се изненадити ако видите да пешаци прелазе улицу док је на семафору црвено светло. Можете видети и аутомобил који комотно скреће у лево, без пропуштања аутомобила који долази из супротне траке и који има предност.

Правила се овде једноставно не поштују.

Штос је изгледа у томе да у празан простор улетите пре било кога другог. Сирене на аутомобилима се обилато користе. Међутим, после те "свирке" нико никога ни да погледа. Као да онај који је налегао на сирену, због неке ваше грешке, ни не постоји за вас.

Опасности ипак и даље вребају. Уколико идете пешачком стазом морате обратити пажњу на бициклисте. Врло лако можете бити "покупљени" од стране неког немарног возача ових двоточкаша. Они воле своју, али и пешачку стазу.

Све ми то помало личи на једну кошницу, препуну дезорганизованих, али до максимума извежбаних малих пчела, које се сјајно сналазе у новонасталом хаосу.

Могу мислити како све то изгледа када се уместо ових "смањених" 1,5 милиона аутомобила, на улицама Пекинга у току једног дана нађу свих 3,3 милиона четвороточкаша.

Ипак, пре неколико дана догодио се инцидент. Аутобус који је превозио хрватске веслаче на борилиште ударио је у путнички ауто. Није битно ко је крив, већ то да су тројица људи из путничког аутомобила погинула на лицу места. Тужно, али истинито.