Фелпс и Дитјатин рекордери Игара

Фелпс је на прошлим Играма у Атини освојио чак осам медаља (шест златних и две бронзане) и у Пекингу има прилику да, уколико освоји четири златне медаље, у историју олимпизма уђе као такмичар са највише златних медаља.

Дитјатин је на Играма у Москви, које су бојкотовале САД и још неке јаке спортске силе, освојио такође осам одличја, али "само" три златна, четири сребрна и једно бронзано.

Највише медаља на једним Олимпијским играма:

укупно злато сребро бронза

мушкарци:

1. Мајкл Фелпс (САД, пливање, Атина 2004) 8 6 0 2

2. Александар Дитјатин (СССР, гимнастика, Москва 1980) 8 3 4 1

3. Марк Шпиц (САД, пливање, Минхен 1980) 7 7 0 0

4. Вилис Ли (САД, стрељаштво,Антверпен 1920) 7 5 1 1

5. Мат Бјонди (САД, пливање, Сеул 1988) 7 5 1 1

6. Борис Шахлин (СССР, гимнастика, Рим 1960) 7 4 2 1

7. Лојд Спанер (САД, стрељаштво, Антверпен 1920) 7 4 1 2

8. Михаиљ Вороњин (СССР, гимнастика, Мексико Сити 1968) 7 2 4 1

9. Николај Андријанов (СССР, гимнастика, Монтреал 1976) 7 2 4 1

10. Виталиј Шчербо (ЗНД, гимнастика, Атлента 1996) 6 6 0 0

11. Антон Хејда (САД, гимнастика, Сент Луис 1904) 6 5 1 0

жене:

1. Марија Гороховскаја (СССР, гимнастика, Хелсинки 1952) 7 2 5 0

2. Кристин Ото (Источна Немачка, пливање, Сеул 1988) 6 6 0 0

3. Агнес Келети (Мађарска, гимнастика, Мелбурн 1956) 6 4 2 0

4. Вера Чаславска (СССР, гимнастика, Мексико Сити 1968) 6 4 2 0

5. Лариса Латињина (СССР, гимнастика, Мелбурн 1956) 6 4 1 1

6. Лариса Латињина (СССР, гимнастика, Рим 1960) 6 3 2 1

7. Данијела Силиваш (Румунија, гимнастика, Сеул 1988) 6 3 2 1

8. Лариса Латињина (СССР, гимнастика, Токио 1964) 6 2 2 2

9. Маргит Коронди (Мађарска, гимнастика, Мелбурн 1956) 6 1 1 4

10. Корнелија Ендер (Источна Немачка, пливање, Мелбурн 1956) 5 4 1 0