Велодромски бициклизам

Бицикли су исзуме из средине 19. века. Прва такмичења у бициклизму одржана су крајем истог века, када су организовани и први турнири у затвореном, на дрвеним пистама (велодромима). 

Таква је била и шестодневна бициклистичка велодромска трка у Лондону, 1878. године. Спорт је брзо популаризован кроз оснивање Међународне бициклистичке асоцијације 1892. и првог Светског првенства у бициклизму годину дана потом.

Преглед правила

Велодромски бициклизам се на Олимпијским играма одржава на велодрому (затвореној овалној дрвеној стази) у дужини од 250 метара и под угловима до 45 степени.

Постоји више формата или дисциплина овог спорта, у којима се неке више фокусирају на тактику, док је у појединим важнија снага. 

Спринт се, тимски и појединачно, заснива на тактици. Појединачно, возачи се такмиче у квалификацијама у дужини од два или три круга. Поражени у трци имају право на "поправни", али се од четвртине финала бициклисти поново тркају један против другог у дужини од два круга. Тимски, екипе су састављене од три члана, а возе три круга. Наредни бициклиста из тима креће у трку и пре него што је дотакнут руком. 

Кеирин је пореклом из Јапана. У овој дисциплини се од шест до осам такмичара надмеће за што бољу позицију, возећи већи део трке иза њиховог тренера који управља мотоциклом, док тек у последњим етапама трке повећавају брзину.

У дисциплини дохватна вожња екипно такмиче се тимови са по четири возача на фиксној дужини од четири километра. Ривали крећу са супротних страна писте, а победник је екипа која прва ухвати свог ривала или забележи најбоље време. 

Омнијум се састоји од више дисциплина (четири) које се у исто време практикују на велодрому.

Напослетку, мадисон представља трку тимова од два возача чије рангирање зависи од дистанце и освојених поена. Циљ је да се обиђе више кругова од противничке екипе. Чланови тима могу да замене једни друге када и где желе, додиривањем руке или бициклистичког дреса. Док један члан учествује у трци, други смањеном брзином управља бициклом око писте. 

Сами бицикли се од друмских разликују по фиксном (аутоматском) преносу и чињеници да немају кочнице, због чега се развијају велике брзине. Фокус је на аеродинамичности. 

Историја на олимпијским играма

Велодромски бициклизам је у мушкој конкуренцији на олимпијским играма од Атине 1896, уз изузетак на Играма у Стокхолму 1912. Ипак, жене су се први пут у овом спорту такмичиле тек на ОИ у Сеулу 1988. 

Највеће успехе у обе конкуренције остварили су  Европљани, и то углавном из Велике Британије, Француске, Холандије и Италије.

Спорт је популаран и у Јапану, те Аустралији. 

Дисциплине на Олимпијским играма:
- тимски спринт, мушкарци
- тимски спринт, жене
- спринт, мушкарци
- спринт, жене
- кеирин, мушкарци
- кеирин, жене
- дохватна вожња екипно, мушкарци
- дохватна вожња екипно, жене
- омнијум, мушкарци
- омнијум, жене
- мадисон, мушкарци
- мадисон, жене