Рукомет

Рукомет на отвореном је дебитовао на Олимпијским играма у Берлину 1936. године и био је показни спорт на Играма у Хелсинкију 1952. године. Верзија у затвореном се први пут појавила на олимпијском програму 20 година касније на Играма у Минхену 1972. године.

Рукомет

Рукомет се први пут појавио у 19. веку у Скандинавији и Немачкој, где се и верзија на отвореном све више признаје као спорт. Две верзије спорта су се играле до 1966. године, када је рукомет у дворани преузео примат у односу на рукомет на отвореном.

Правила такмичења

Модерна верзија се игра у дворани, на терену дужине 40 и ширине 20 метара између два тима од по седам играча. Играчи могу направити до три корака без дриблинга и могу задржати лопту највише три секунде.

Побеђује екипа са највише голова на крају два полувремена од по 30 минута. Дванаест тимова се такмичи и на женским и на мушким турнирима на Олимпијским играма.

Рукомет представља један од физички најзахтевнијих спортова и заснива се на великом броју физичких дуела. Подстичу се офанзивне стратегије, јер је пасивна игра недозвољена.

Издржљивост и снага су стога витални квалитети за играче. Међутим, овај спорт такође укључује тактику, тимски рад и флексибилност, пошто сви играчи наизменично прелазе из напада у одбрану.