Пливање на отвореним водама

На прва три издања модерних Олимпијских игара, сва пливачка такмичења су се одвијала у природној води. Базен је укључен у програм на Играма 1908. у Лондону.

Пливање на отвореним водама је тек 1991. уврштено у програм Светског првенства у воденим спортовима у организацији Фина.

Тада се пливало и више од 25 километара, а било је потребно око пет сати да се трка заврши. Дистанца од 10 километара уведена је на СП у пливању у Фукуоку, у Јапану, 2001. 

Правила такмичења

Пливање на отвореним водама се одвија у отвореним водама као што су море, реке и језера. Учесници морају да препливају стазу од 10 километара, што просечно траје око два сата. Такмичари тестирају издржљивост, физичку и менталну снагу. Али, способност прилагођавања је кључна.

Плима, осека и струје се брзо мењају на мору, а спортисти то морају узети у обзир у својој стратегији. Стога је важна употреба праве тактике за курс и услове. 

Историја на олимпијским играма

Пливање на отвореним водама је дебитовало као олимпијски спорт у Пекингу 2008. године. Кратка историја ове дисциплине значи да је мали број националних олимпијских комитета и спортиста имало прилику да се истакне.

Иако се одређени спортисти фокусирају искључиво на маратонско пливање, други су раније били специјалисти за друге пливачке дисциплине у базену, као што је пливање слободним стилом, што је ове пливаче чинило веома конкурентним.

Најбољи пример је туниски пливач Усама Мелули, који је освојио златну медаљу у мушкој дисциплини на 1500 метара слободним стилом у Пекингу 2008. године, а затим је четири године касније победио у пливању у отвореним водама у Лондону.

Далеко најуспешнији у укупном билансу медаља су Холанђани са четири одличја, од чега три злата.

Дисциплине на Олимпијским играма:
- мушкарци 10 километара
- жене 10 километара