Коњички спорт

Коњички спорт настао су у старој Грчкој, где се сматрало да је потребно савршено партнерство да би јахач и коњ преживели у борби, због чеја је дресура је развијена као начин обуке коња за рат.

Коњички догађаји су се на античким Олимпијским играма појављивали као трке кочија, што је био велики спектакл. Уметност јахања је тада пала у заборав све до њеног оживљавања током ренесансе.

Дресура је достигла врхунац стварањем светски познате Шпанске школе јахања у Бечу 1729. године, која је поставила темеље модерне дисциплине.

Правила такмичења

Коњички спорт на Играма се састоји од три дисциплине, при чему се мушкарци и жене такмиче под једнаким условима.

У дисциплини скакања, јахачима се мери време док на коњима прескачу препреке, са казнама за сваку оборену препреку.

Дресура је најнапреднији облик обуке коња, где коњ и јахач изводе низ уметничких покрета уз музику. Судије процењују лакоћу и флуидност са којом се крећу по стази.

Трећа дисциплина личи на коњички триатлон. Комбинује друга два догађаја – скакање и дресуру – са кросом, који се састоји од дугачке стазе која комбинује чврсте и природне препреке.

Историја на Олимпијским играма

Коњички спорт је први пут представљен на модерним Олимпијским играма 1900. године у Паризу са пет догађаја. На Играма у Хелсинкију 1952. године, жене су по први пут почеле да учествују у дресури, која је постала догађај у обе конкуренције.

Женама је учешће у свим коњичким догађајима омогућено 1964. године, што га чини јединим потпуно мешовитим спортом на Олимпијским играма.

Медаље се додељују и појединачним такмичарима и тимовима.

Дисциплине на олимпијским играма:
- индивидуална дресура, мушкарци
- индивидуална дресура, жене 
- тимска дресура, мушкарци 
- тимска дресура жене
- индивидуално скакање, мушкарци
- индивидуално скакање, жене
- тимско скакање, мушкарци
- тимско скакање, жене
- индивидуални крос, мушкарци
- индивидуални крос, жене
- тимски крос, мушкарци
- тимски крос, жене