Хокеј на трави

Реч хокеј води порекло из француског језика и значи пастирска кука. Корени игре сежу у античко доба, пошто записи показују рани облик спорта који се практиковао пре 4.000 година у Египту, са варијацијама које су примењене у данашњој Етиопији (око 1000 година пре нове ере) и Ирану (око 2000 година пре нове ере).

Различита истраживања показују да су један облик игре играли и Римљани и Грци, као и Астеци.

Модерни хокеј се појавио у Енглеској средином 19. века и развијен је у приватним школама широм земље. Прво хокејашко удружење је основано 1875. године, али је распуштено након седам година

Након тога је 1886. године у Енглеској основано "Хокејашко удружење" које је радило на успостављању првог скупа правила за игру.

Равнотежа полова је основна вредност хокеја - од 30 милиона играча у свету, 51 одсто су жене и 49 одсто мушкарци.

Правила такмичења

Брзина, техничке вештине и забава су главне карактеристике хокеја — узбудљивог и динамичног спорта који захтева издржљивост и одличну координацију. Хокејашка утакмица се састоји од четири периода по 15 минута.

Сваки тим се састоји од једанаест играча, обично распоређених на следећи начин - голман, десни бек, леви бек, три полубека и пет нападача.

Сваки играч може бити замењен у било које време и онолико често колико жели. Тим може изабрати да игра без голмана и екипа која постигне највише голова побеђује. У групној фази, ако је резултат нерешен на крају меча, важи нерешен резултат. У нокаут утакмицама на Играма, ако је резултат нерешен након утакмице регуларног дела, победник се одлучује извођењем једанаестераца.

У раној форми, хокеј на трави се играо на природној трави, али је тешка трава успоравала игру. Одлука да се пређе на синтетички терен модернизовала је игру, чинећи је бржом. Терен је такође заливен, што значи да лопта путује још бржим темпом.

Спортисти користе штап у облику куке, којим контролишу и ударају тврду лопту. Може се користити само равна страна штапа. Конвексна страна није дозвољена. Осим голмана, играчима није дозвољено да додирују лопту рукама или ногама.

Грешка може довести до тога да судија додели зелени (искључење на два минута), жути (искључење на пет минута) или црвени картон (избацивање) дотичном играчу. Хокејашко игралиште је дугачко 91,40 метара и широко 55 метара. Голови, који се налазе на сваком крају, окружени су простором за гађање у облику слова Д. Голови се могу постићи само из противничког шутерског простора.

Историја на олимпијским играма:

Хокеј се први пут појавио на Играма 1908. у Лондону, пре него што је постао стални део олимпијског програма од Игара 1928. године. Није био део Игара 1912. и 1924. године, иако је био укључен на Играма 1920. године у Антверпену.

Женски турнир је уведен на Олимпијским играма у Москви 1980. године.

С обзиром на његове савремене англосаксонске корене, модерним хокејем доминирају садашњи и бивши чланови Британског Комонвелта, укључујући Индију, Пакистан, Аустралију, Нови Зеланд, Јужну Африку и, наравно, Велику Британију.

Индија и Холандија, у мушкој и женској конкуренцији, биле су изузетно успешне на Олимпијским играма. Индија је освојила осам златних медаља, укључујући шест узастопних између 1928. и 1956. године – постигла је 197 голова и примила само осам у том периоду.

Холандија је освојила укупно девет медаља на Играма, укључујући четири злата (од којих је последња била на Олимпијским играма у Токију 2020. године).

Међутим, друге нације - попут Аргентине, Немачке, Шпаније, Француске и актуелног мушког олимпијског шампиона Белгије - сада су успеле да се пробију у врхунске међународне ранг листе, чинећи спорт глобалним.

Дисциплине на Олимпијским играма:
- Мушка конкуренција
- Женска конкуренција