Атлетика

Прва атлетска такмичења која се могу поредити са данашњим одржана су 1840. године у Шропширу у Енглеској. Национална надметања почела су да се оснивају осамдесетих година 19. века у Енглеској, Сједињеним Државама и другим државама Европе.

Међународна атлетска федерација основана је 1912. године и под њеном контролом су сва међународна атлетска такмичења.

Правила такмичења

Модерна атлетика састоји се од трчања, скакања, бацања, ходања и комбиновања свих ових дисциплина. Због бројних категорија и дисциплина, атлетика укључује највише такмичара у једном спорту на Олимпијским играма. Програм садржи спринтеве, дисциплине на средњим и дугим стазама, као и трке са препрекама и штафете за мушкарце и жене.

Две врсте догађаја одржавају се на саобраћајницама - маратон и брзо ходање - који су физички, али и тактички, изузетно захтевни, те често доводе до различитих стратегија, при чему спортисти понекад раде заједно како би победили остале ривале. Гледаоци на овом догађају се налазе тик уз стазу и чине амбијент величанственим.

Олимпијски програм укључује и две комбиноване дисциплине - женски седмобој са седам дисциплина и десетобој за мушкарце од десет дисциплина - обе трају по два дана.

У такмичењима се тестирају способности у низу атлетских дисциплина. Спортисти се такмиче на, унутар и око стазе на стадиону, у скакаоници (скок увис и мотком), скакачком простору (скок удаљ и троскок), бацачком кругу (бацање кугле, диска и кладива) и на писти за бацање копља.

Спортисти се такмиче један за другим, а догађај обухвата квалификациону фазу током које најбољи спортисти обезбеђују место у финалу захваљујући резултатима, нормама, односно достигнућима.

Историја атлетике на Олимпијским играма

Логичан избор је био да атлетика буде део првих модерних Олимпијских игара 1896. у Атини. Правила надметања за мушкарце остала су непромењена од Игара у Лос Анђелесу 1932. године, осим додавања трке на 20 километара у Мелбурну 1956. године.

Женски догађаји су се први пут појавили на Олимпијским играма 1928. у Амстердаму. Женска конкуренција је имала само 17 дисциплина до 1992. године, али са укључивањем 3.000 метара стиплчеза 2008. године, спортисткиње се сада такмиче у истом броју дисциплина као и мушкарци.

Шездесетих година прошлог века дошло је до процвата атлетике на глобалном нивоу. На Олимпијским играма у Пекингу 2008. у финалу су се такмичили спортисти из 62 земље.

Дисциплине српских атлетичара у Паризу

Србију ће на Олимпијским играма у Паризу представљати шест атлетичара. Ивана Шпановић и Милица Гардашевић у скоку удаљ, Ангелина Топић у скоку увис, Армин Синанчевић у бацању кугле, Елзан Бибић у трци на 5.000 метара и Адриана Вилагош у бацању копља.

Скок удаљ у атлетици је дисциплина у којој такмичар/ка изводи скок из залета, са одразом једне ноге ради постизања што веће дужине, тј. бољег резултата. Олимпијски рекорди износе 8,90 метара за мушкарце, које је поставио Боб Бимон 1968, и 7,40 метара за жене, а поставила га је Џеки Џојнер Керси 1988. године.

Скок увис је дисциплина за све добне категорије и оба пола. Састоји се од прескакања водоравно постављене летвице на одређеној висини без помагала. Налази се на програму свих атлетских такмичења, од школских до олимпијских, на отвореном и затвореном простору. Олимпијски рекорди су 2,39 метара за мушкарце, који је поставио Чарлс Остин 1996. године, и 2,06 за жене, који је поставила Јелена Слесаренко 2004.

Бацање кугле је дисциплина у којој бацач настоји да баци куглу што даље. У овој категорији такмичар мора да поседује снагу, брзину, специфичну издржљивост и окретност. У складу са узрастом такмичара, употребљава се кугла различите масе. Тежина кугле за мушкарце је 7,26 килограма, а код жена четири килограма. Олимпијски рекорди у овој дисциплини износе - 23,30 метара у конкуренцији мушкараца, поставио га је Рајан Крузер 2021. године. Док је у женској конкуренцији рекорд 22,41, а власница овог достигнућа је Илона Слупјанек 1980. године.

Трка на 5000 метара налази се на програму Олимпијских игара у мушкој конкуренцији од 1912. у Сктокхолму, а у женској тек од Игара 1996. одржаних у Атланти. Са тркама на 3.000 и 10.000 метара спада у трчање на дуге стазе. Трчање у овој дисциплини се одржава на атлетским стазама на стадионима и износи 12 и по кругова. Старт трке је у кривини 200 метара пре циља, а стартује се високим стартом. Власници рекорда су Кенесиса Бекеле у мушкој конкуренцији са 12:57,82 - 2008. године и Вивијан Черијот у женској 2016. године са пролазним временом од 14:26,17.

Бацање копља је дисциплина у којој атлетичари залетом и специфичним кретањима при избачају настоје што даље да баце копље. Копље је првобитно коришћено у лову и ратовању, а постало је атлетски реквизит још 708. године п. н. е, када је уврштено у олимпијски програм петобоја. Олимпијски рекорд у овој категорији у власништву је Андреаса Торкилдсена са 90,57 метара, који је поставио 2008. године. У женској конкуренцији Ослеидис Менендез је рекордерка са 71,53 метара.

Српски атлетичари у Паризу

Ивана Шпановић - рођена 10. маја 1990. светска шампионка 2023, двострука светска првакиња у дворани, двоструки шампион Европе, троструки европски шампион у дворани и петоструки победник Дијамантске лиге. Узимајући у обзир њена достигнућа и дуговечност, важи за једну од најбољих скакачица удаљ свих времена, а њен скок од 7,24 у дворани доводи је до трећег места у рекордима свих времена.

Милица Гардашевић - рођена 28. августа 1998. Освојила је златну медаљу на Медитеранским играма 2022. године. Такође је освојила Европско првенство за У20 2017 и освојила бронзану медаљу на Европскомпрвенству за У23 2019. Њени лични рекорди на такмичењу су 6,83 метара на отвореном Секешфехервар 2022 и 6,69 метара у затвореном Београд 2022.

Ангелина Топић - рођена 26. јула 2005. Са 17 година освојила је бронзану медаљу на Европском првенству у атлетици 2022. године, поставши најмлађа освајачица медаље на целом првенству. Исте године Ангелина је освојила и бронзу на Светском првенству до 20 година. Она је актуелна српска рекордерка у скоку увис у дворани и напољу, а такође држи и заједнички светски најбољи У18 на отвореном. Лични рекорд јој је 1,98...

Елзан Бибић - рођен је 8. јануара 1999. године у Сјеници. Српски атлетичар на средње и дуге стазе сениорски је рекордер државе у трчању на 1500, 3000 и 5000 метара на отвореном, као и на 1500 и 3000 метара у дворани. Освојио је бронзану медаљу на Европском дворанском првенству 2023. године у трци на 3000 метара. Најбољи резултат остварио је 30. априла 2024. године на такмичењу у шпанској Хуелви. Његов и државни рекорд износи 13:14,78.

Армин Синанчевић - рођен је 14. августа 1996. године у Пријепољу. Представљаће Србију на Играма у дисциплини бацање кугле. Његов и национални рекорд износи 21,88. Ово достигнуће је два пута убележио, прво 1. маја 2021. године у Црној Гори, а потом у Катару у Дохи 28. маја исте године.

Адриана Вилагош - рођена је 2. јануара 2004. године у Врбасу. Српска атлетичарка такмичиће се у Паризу у дисциплини бацања копља. Њен и државни рекорд износе 64,42. Овај успех убележила је 11. јуна 2024. године на Европском првенству у Риму, тада је освојила у сребрну медаљу.