Зорана не иде из Србије

"Зашто да идем негде другде када могу све да урадим овде? Волим своју земљу. Није да не могу да пређем негде, али мени је мотивација да будем најбоља и да то урадим у Србији", казала је Аруновићева у интервјуу агенцији Бета после добијања признања Олимпијског комитета Србије.

Аруновићева је ове године освојила титулу првака света у гађању ваздушним пиштољем и сребро на истом такмичењу у Минхену у малокалибарском пиштољу. У тој дисцплини испунила је и Олимпијску норму.

Повратак са Светског првенства у Минхену, међутим, остао је упамћен и после исповести селектора Зорана Стојиљковића, који се пожалио на услове у којима се стрелци припремају. На такмичења иду комбијем, који често сами плаћају, као што чине и са муницијом.

"Услови су и даље тешки. И даље смо на штапу и канапу, али ако се ништа није променило после пет олимпијских медаља Јасне Шекарић и њених шест учешћа на Олимпијским играма не могу сад ја да очекујем да се нешто промени после наших седам медаља на Светском или четири на Европском првенству", казала је Аруновићева. "Колики год то заиста био успех, доста доста времена ће проћи пре него што се нешто промени у српском спорту. Међутим, ми смо навикли, не жалимо се. Навикли смо да се о томе прича само када су околности јако отежавајуће. Када на отвореном пуцамо на два степена Целзијуса", додала је 24-годишња шампионка.

Неадекватни услови за припреме у прошлости су већ нагнали неке спортисте из Србије да преузму држављанство друге земље и тамо јуре своје снове. Бројни су примери. Наташа Јанић, трострука олимпијска првакиња у кануу, тако је све медаље освојила за Мађарску, иако јој се и отац Милан такмичио за Југославију.

Зорана Аруновић, ипак, не губи мотивацију.

"Одржава ме то што желим да будем најбоља. Просто и једноставно. То ми је мотивација. И ништа не може да ме спречи у томе", истакла је Аруновићева, која не верује да је одсуство притиска узрок сјајних резултата српских спортиста у чији је рад ретко уложен велики новац, као што је случај са богатијим земљама.

"Јасна већ 20 година пуца у оваквим условима. Ми млађи настављамо, јер боље немамо. И онда је нормално да се, када одемо на велика такмичења, где су услови много бољи, и ми сами покажемо у бољем светлу", оценила је.

Шекарићева је у таквим условима успела да стигне и до престижног признања Међународне стрељачке федерације (ИШФ) - "стрелац миленијума". Аруновићева је још далеко од таквих награда, али је по многима на добром путу.

"Не бих се можда сасвим задовољила да будем упола добра као Јасна, али и то би било довољно. Она је стварно непревазиђена, не само код нас и не само у стрељаштву. Она је неко кога резултатима треба пратити и свакако би пријало свако поређење са њом", навела је Аруновићева, која је већ сарађивала са Шекарићевом.

Екипну сребрну медаљу у Минхену у гађању малокалибарским пиштољем Србији су донеле Јасна Шекарић и сестре Зорана и Јелена Аруновић. Све њих наредне сезоне очекују европска првенства у гађању ваздушним, па и малокалибарским пиштољем, као и четири Светска купа.

"И наредне године ћемо добро да се покажемо, јер ипак смо првакиње Европе у ваздушном пиштољу и вицешампионке света у малом калибру. Свестрана смо екипа. Очекујем медаље, нећу да кажем које, да не урекнем или да не испадне да нисам испунила обећање", истакла је Аруновићева, којој је, и поред бројних медаља, награда за најбољу спортисткињу Србије једно од најдражих признања у каријери.

"Увек сам желела ову награду, зато сам и почела да се бавим овим спортом, још када сам се 2005. године први пут појавила на оваквој манифестацији. Жеља ми је била да будем међу свим овим спортистима који могу да кажу: 'Е ми смо најбољи'. То је права слика и прилика најбољих спортиста државе", нагласила је Аруновићева.