Олимпијске игре у Токију – преко трња до звезда

Вести да је око десет хиљада волонтера одустало од ангажовања током највећег светског спортског догађаја због забринутости у вези са коронавирусом и да су у чак 85 локалних заједница у Јапану, што на иницијативу домаћина, што на тражење страних спортиста, отказале припреме пред турнир у Токију је засенила изјава доктора Шигеру Омија, епидемиолога и главног саветника владе, који предводи њен одговор на ковид.

Он је, наиме, 2. јуна изјавио да би, "нормално, у епидемиолошким условима какви су сада, одржавање Олимијаде било немогуће".

Међутим, истовремено с тим, пре неколико дана у земљу је стигла и прва страна екипа на аклиматизацију и припреме за Олимпијаду. Реч је о аустралијској женској репрезентацији у дисциплини софтбол (једној врсти бејзбола који се игра већом, мекшом лоптом).

Упркос наведеним проблемима у организацији, великом негодовању домаћег становништва које се плаши да ће са више десетина хиљада странаца поново бити увезене разне варијанте вируса, па и чињеници да се чланица Управног одбора Јапанског олимпијског комитета Каори Јамагући изјадала медијима да је Олимпијада могла бити отказана да јапански организатори нису били притерани уза зид од стране Међународног олимпијског комитета, јапанска влада и град Токио, баш као и МОК, су одлучни да се она одржи.

Да би умирио јавност, јапански премијер Јошихиде Суга, који већ неколико месеци трпи оштру ватру медија, опозиционих политичара, па и више фигура из сопствене странке због кашњења у вакцинисању и своје привржености одржавању Олимпијаде, недавно је изјавио да је његова земља издејствовала осетно смањење броја спортских функционера, тренерског особља и страних новинара, те да ће, укључујући спортисте, на игре у земљу доћи око 78 уместо 180 хиљада странаца, како је првобитно било планирано.

Епидемиолошка ситуација у земљи домаћину

Притисци на централну и градску владу трају од зиме, што је и разумљиво, јер је у периоду од фебруара прошле до јануара ове године у Јапану од коронавируса умрло око 5.000 људи, док је само за четири месеца ове године (од фебруара до маја), углавном због ширења новог, британског соја вируса, преминуло око 8.000 особа.

Такође, недавно је код неколико десетина људи у престоници регистрована и високо заразна индијска варијанта, што даље доприноси забринутости медицинских стручњака и народа.

Олимпијске игра одложене су на годину дана још у другој половини марта 2020, па је јапанска држава имала пуних 16 месеци да до њиховог почетка 23. јула ове године изнађе решења која би олакшала њихово одржавање, као што су набавка вакцина, изградња нових болница или спровођење чвршћих мера током трајања ванредног стања.

Једноставно речено, ванредно стање, које је и сада на снази у Токију, своди се на скраћивање радног времена угоститељских објеката у којима се служи алкохол, као што су барови, кафане и клубови са анимир дамама, уз повремено затварање биоскопа, музеја и позоришта. С обзиром на близину Олимпијских игара тако благе мере морале су још од почетка године бити подржане темељним вакцинисањем, ако је Јапан желео да без проблема одржи предстојеће Олимпијске игре.

Закаснела вакцинација основни узрок неизвесности

Вакцинација у Јапану, међутим, почела је знатно касније него, рецимо, у нашој земљи – половином фебруара. Читава два месеца су цепљени само медицински радници, па је обично становништво, онај најстарији слој – људи преко 65 година старости, дошло на ред тек половином априла. И од тада па све до последње недеље маја вакцинација је текла врло споро, па је до сада прву дозу примило око девет посто, а ревакцинисано само нешто више од три процента од укупно 125 и по милиона становника Јапана.

Пошто у Јапану има чак 36 милиона људи старих 65 или више година, јасно је да до почетка Олимпијаде неће стићи на ред да се вакцинишу људи радног доба, мада влада најављује да ће до краја овог месеца, да би убрзала имунизацију, препустити значајан део вакцина предузећима, да она, користећи сопствене лекаре и медицинске техничаре, спроведу вакцинацију радника.

Влади "везане руке"?

Гледано са стране, чини се врло необичним да је Јапан, иако високо економски, технолошки и научно развијена земља, до сада, упркос приближавању олимпијских и паралимпијских игара, у потпуности имунизовао само три посто становништва. Основни разлози за то кашњење у вакцинисању су то што Јапан није скратио процедуру за одобравање страних цепива упркос томе што су услови ванредни, и, наравно, то што (до сада) није развио сопствену вакцину, иако је богата земља са великим научним и технолошким потенцијалом.

Узрок и за једно и друго су скандали у вези квалитета домаћих вакцина који су земљу потресали протеклих неколико деценија. Наиме, држава је желела да умири становништво које је сумњало у квалитет вакцина уопште, а нарочито оних против ковида, које су на брзину развијене и углавном испробане на неазијској популацији, тако што ће цепива произведена на Западу подвргнути редовној процедури одобрења.

Она подразумева и нешто клиничког испитивања на добровољцима, што је у старту померило почетак вакцинације за драгоцена два, три месеца. Са друге стране, пошто је у земљи последњих година, услед поменутих прошлих скандала, било мало масовних вакцинација, опало је и интересовање домаћих привредних субјеката за развој вакцина, који је иначе врло скуп, па се они нису у довољној мери посветиле проблему ковида. Илустративан је податак да вакцине генеришу само један одсто годишње зараде коју остваре јапанске фармацеутске компаније.

Одлагању почетка вакцинисања и његовом спором темпу допринела су и кашњења у испоруци Астра-Зенекине вакцине услед проблема у производњи, па и страховања у вези контраиндикација које могуће проузрокује. Такође, може се рећи и да су руке јапанске владе биле везане политичким и идеолошким разлозима, због којих држава није могла да поручи кинеске и руске вакцине. Услед свега тога, све до краја маја Јапан се ослањао на само једну вакцину, Фајзерову, која захтева сложену логистику, па је цепљење ишло врло споро.

Разлози за оптимизам

Тако је земља дошли у ситуацију да, иако су олимпијске игре врло близу, становништво није довољно заштићено, па се већ неколико месеци и по 80 посто испитаника у истраживањима јавног мнења изјашњава против њиховог одржавања. Ипак, крајем маја у Јапану су коначно одобрене вакцине Модерне и Астра-Зенеке, које су и стигле у већем броју, па су у протеклих десетак дана најзад отворени центри за масовну вакцинацију на стадионима и у халама. Тренутно се вакцинише око 400 хиљада становника дневно и тај број би требало да се даље повећава и, по плану владе, током овог месеца достигне милион дневно.

То би требало да бар донекле ублажи страховања становништва у вези доласка великог броја странаца током олимпијских и паралимпијских игара.Такође, мада и даље дневно живот губи око 100 особа, последњих пар недеља у Јапану број новозаражених континуирано опада и упола је мањи него средином маја.

Да ли је предолимпијска драма могла бити избегнута?

Када је у питању одговор на епидемију ковида, као и у другим земљама, и у Јапану су велику улогу одиграли политика и економија, односно, унутрашњи и међународни политички и економски односи.

Владајућа јапанска партија у свим истраживањима јавног мнења већ годинама има огромну предност у односу на најпопуларнију опозициону партију – реч је о стабилној разлици у подршци која износи чак близу 30 поена.У Јапану ће ове године вероватно бити одржани парламентарни избори, а очекује се и могућа смена на кормилу владајуће Либерално-демократске партије, коју тренутно предводи управо премијер Суга.

Мада, судећи по истраживањима јавног мнења у земљи има доста неопредељених бирача, премијер и његова влада, чини се, имали су довољно политичког капитала да, у светлу ширења британског соја вируса и приближавања Олимпијских игара, скрате поступак за одобрење страних вакцина, како је то чињено другде у свету. То би био непопуларан потез који би их изложио критици, али би политичка штета од њега вероватно била мања од штете коју је проузроковало вишемесечно игнорисање отпора становништва против одржавања олимпијаде. Поготово што то домаће незадовољство прати и осипање угледа земље у иностранству због, за једну тако богату и технолошки развијену земљу, невероватног кашњења у вакцинисању и због неизвесности које је оно донело у погледу одржавања олимпијаде на само неколико месеци пре њеног почетка.