Два месеца до Олимпијских игара – цајтнот који је могао бити избегнут

Олимпијски турнир померен је за годину дана у трећој недељи марта прошле године и Јапан је имао читавих 16 месеци да до почетка игара 23. јула ове године створи потребне епидемиолошке предуслове за њихово одржавање тако што ће, рецимо, изградити додатне болничке капацитете, развити сопствену вакцину или увести довољну количину страних цепива и на време их дати довољном броју становника.До сада, међутим, ништа од тога није урађено и 11. овог месеца у три најтиражнија домаћа листа: "Јомиури", "Асахи" и "Никкеи" истовремено се појавио плаћени оглас издавачке куће Такарађимаша који је врло вешто сумирао проблем у земљи и изразио разочарање народа у власт.

"Нема ни лекова ни вакцина", гласио је уводни рафал на страници на којој је објављена велика фотографија јапанских девојчица с краја Другог светског рата које вредно вежбају копљима с дрвеним врхом да би се супротставиле предстојећој инвазији америчких трупа, чију су ударну песницу чинили бомбардери Б-29 и носачи авиона (и, сазнаће се касније, ново, атомско оружје).

На ту слику придодат је графички приказ корона вируса и порука државном врху: "Опет хоћете да се боримо копљима од бамбуса? Ако се ово настави, убиће нас политика. Чему је уопште послужила претходна година?". И заиста, домаћи медији су пренели да је до 16. маја, по истраживању британског Универзитета у Оксфорду, Јапан по пропорцији вакцинисаног становништва у односу на укупну популацију (у том тренутку три посто вакцинисаних једном дозом) заузимао око 110. места у свету, упркос томе што за пар месеци треба да организује највећи планетарни догађај од када је почела епидемија корона вируса.

Наиме, домаћи лек против грипа "Авиган", за који је постојала нада да би могао да битно ублажи симптоме ковида није се показао ефикасним, а вакцинисање је отпочело тек половином фебруара, са пуна два месеца закашњења у односу на Србију. Због проблема у организацији и чињенице да је била доступна само једна врста вакцине, логистички захтевна Фајзерова, Јапан је тек крајем априла коначно почео да цепиво даје и обичном становништву - старијим од 65 година, којих у земљи има чак 35 милиона.

Скепса и скандали у вези вакцина угушили њихов развој и производњуВлада у Токију прошле године одлучила је да уложи близу три милијарде долара у развој и производњу домаћих вакцина против корона вируса, и домаће фирме као што су Анџес и Шионоги су протеклих месеци радиле на њима, али ти напори до сада нису уродили плодом.

Тако, док суседна Кина свом становништву већ даје шест различитих цепива домаће производње, далекоисточна царевина се и даље ослања на само једну, увозну вакцину.Основни разлог за то је то што је Јапан у прошлости искусио више скандала везаних за безбедност домаћих вакцина, што је државу, услед тужби којима је била изложена, навело да одустане од обавезних масовних вакцинација и одлуку о томе да ли ће превентивно цепити децу препусти грађанима, појединцима.

То је, потом, проузроковало драстични пад улагања у развој нових вакцина, па су пре епидемије оне чиниле само један проценат у укупној годишњој продаји домаће фармацеутске индустрије. Јапанске компаније из области биотехнологије, од деведесетих наовамо, у великој мери су се повукле из производње вакцина, те фирме које данас раде на њима имају мале капацитете и недовољан број стручњака.

Домаћи критичари као још један разлог за то што је "Јапан земља у развоју када су у питању вакцине" наводе и то да држава није препознала цепива као витални елемент безбедности и одбране, за разлику од, рецимо, САД, па и суседа Јужне Кореје, Кине и Тајвана.

Редовним мерама одговорили на ванредну ситуацију?Када је у питању недовољан увоз вакцина из иностранства, Јапан је у великој мери жртва сопствене бирократије и културе коју одликује готово религиозно пријањање за правила.

Наиме, упркос томе што је епидемија ванредна ситуација пар екселанс и држава треба да одржи велики међународни догађај у којем би и након отказивања гостопримства страним навијачима могло да учествује и присуствује близу сто хиљада спортиста, тренера, функционера и новинара из целог света, влада у Токију се определила да се држи уобичајене, дуге процедуре за одобравање вакцина, која укључује и клиничка испитивања.

Она, иронично, с обзиром да су спроведена на свега пар стотина испитаника, заправо не могу да кажу довољно о безбедности и ефикасности увозних супстанци у додиру са јапанским генотипом, те су пре била чиста форма усмерена на то да умири становништво, у којем се развила анксиозност у вези вакцина, уопште, и цепива стране производње, посебно.

У Земљи излазећег Сунца је тек 20. маја одобрена употреба вакцина Модерне и Астра-Зенеке, док су у другим државама света по кратком поступку оне уведене још пре краја прошле године. Вакцинисање њима тек треба да почне, а извесно је да ће Астра-Зенека, упркос договору о увозу 30 милиона доза и производњи још 90 милиона у Јапану, бити за још извесно време потиснута на страну због компликација у вези грушања крви.

Отуд, извесно да је Јапан неће успети да до олимпијаде вакцинише ни најугроженије становништво, старости преко 65 година. Јапанска држава можда је и могла да учини више за свој народ да је превладала идеолошке и политичке разлике, те предрасуде о квалитету руских и кинеских продуката, и у свој здравствени арсенал уврстила вакцине произведене у тим земљама.

Поред недостатка цепива, још један разлог за осетно кашњење у вакцинисању у Јапану је и инсистирање на томе да цепљење треба да врше само за то стручне особе - лекари и медицинске сестре, што успорава процес. И у овоме јапанске власти су се до сада понашале као да је ситуација редовна упркос сталним притужбама да су болнице преоптерећене а здравствени систем пред колапсом, те изјавама медицинске струке да у тренутним епидемиолошким условима олимпијске игре не би требале да буду одржане јер би задале фаталан ударац здравству и довеле до немилих појава као што су тријаже пацијената.

Наиме, приврженост најбољој услузи и бескомпромисном поштовању правила, те чувена јапанска дисциплина, чини се, функционишу као једна врста менталног блока и камена спотицања који су до сада Јапану онемогућили да импровизује и посегне за неким врло једноставним и ефикасним мерама сузбијања епидемије, као што је ангажовање студената медицине, пензионисаних лекара и сестара, па и ватрогасаца и других добровољаца који би се брзо обучили за давање вакцина, или отварање јавних просторија као што су домови културе, фабричке хале, сајмишта или стадиони за масовно вакцинисање.

Борба за вакцинисање - борба за животе, олимпијаду и очување образа Што више вакцина убризганих у руке грађана је кључ за заштиту живота и безбедно одржавање олимпијских игара, али и очување образа јапанске државе. Мада је Јапан, са 12.150 преминулих, далеко од горког искуства САД, Бразила или Индије, у протекла три месеца у тој далекоисточној царевини је од ковида умрло исто људи колико у претходних годину дана.

И, како сада ствари стоје, у Јапану сви који желе да се вакцинишу неће доћи на ред ни до краја године, па би повратак нормалном животу могао да закасни за читавих шест месеци у односу на многе европске и друге земље.И док је релативно мали број оболелих и умрлих прошле године донекле пружао властима могућност да спорије делују у погледу увођења страних вакцина - да, практично, седну на ограду и посматрају шта се дешава у иностранству, да ли нека од тих цепива имају нежељене ефекте - сада када се проширио нови, британски сој вируса који је осетно заразнији, а чини се и смртоноснији, јапанско становништво је обузео страх, те оно дубоко зазире од олимпијаде.

Земља је запала у олимпијски цајтнот и неизвесност који изазивају немир и код домаћег становништва и међу такмичарима, што угрожава углед државе и код куће и у иностранству. Наду да ће Јапан бар у нешто бољем стању него што је сада дочекати церемонију отварања, даје то што ће до тада вероватно почети да пристижу знатне количине вакцина Модерне и Астра-Зенеке, као и то што ће се од понедељка у вакцинисање коначно укључити медицинско особље оружаних снага, што би све требало да убрза процес имунизације становништва и бар донекле ублажи његову забринутост у вези игара.