Коби-Ван Кеноби

"Ово је рат звезда и он је звезда", говорили су пријатељи Кобија Брајанта много пре него што је, као освајач пет шампионских прстенова и два олимпијска злата, постао глобална звезда и узор за генерације које су следиле.

Још као средњошколац, пообарао је све рекорде које је у Пенсилванији поставио велики, огромни Вилт Чембрлен и на свеопште изненађење, уместо на Универзитет Дјук, одлучио да одмах из средње школе пређе у НБА лигу.

У то време, бар за високе играче, такав потез није био претерано изненађење. Много пре њега, право из средњошколске клупе у професионалце је отишао један од најбољих скакача у историји кошарке Мозес Мелоун, а после њега и плејада других сјајних играча, попут убице табли Дерила Доукинса, летећег Шона Кемпа, те касније и Кевина Гарнета.

Али ниједан од њих није играо на спољним позицијама. Сматрало се да средњошколски бекови једноставно не могу да одговоре изазовима физички захтевне лиге, те да је за њих боље да још неко време проведу у школи него да их ривали једноставно изломе. За Кобија, који је још у школи имао статус велике звезде, то правило једноставно није важило па је одлучио да прескочи универзитетску кошарку и оде у НБА лигу.

Одмах је потписао и уговор са "Адидасом", који је касније описао као "новац који није зарадио, али му је представљао озбиљан подстрек за напредак". На драфту га је изабрао Шарлот и одмах заменио за Владу Дивца.

Оби-Ван Кеноби Осми, како му је гласило реперско име, нашао се у Ел-Еју у свлачионици коју ће, у годинама које су следиле, делити са још једним великаном ове игре – Шакилом О'Нилом. Лејкерси су око њих двојице стварали шампионски тим, па су одлучили да младог Брајанта полако уводе у лигу, што се дечаку из Филаделфије није претерано допадало, па је током те сезоне у неколико наврата жалио што није отишао на неки колеџ.

"Од тренутка када сам почео да навлачим татине чарапе и погађам замишљене победничке шутеве у Грејт вестерн форуму, знао сам да је једна ствар истинска. Заљубио сам се у тебе... И обоје знамо, без обзира на то шта следеће будем радио, да ћу увек бити тај дечак са подигнутим чарапама, кантом за смеће у ћошку, пет секунди до краја, лопта у мојим рукама. 5... 4... 3... 2... 1... Заувек твој, Коби", написао је у песми "Драга, кошарко", која је настала недуго пошто се пензионисано.

Критике на његов поетски тренутак биле су подељене, али је тај урадак постао основом анимираног филма, који је пре две године добио Оскара.

У једног од најбољих играча у историји растао је упоредо са заласком каријере можда највећег кошаркаша свих времена, Мајкла Џордана, па је јавност од њега очекивала да постане нови Џордан.

Кобију се таква идеја није претерано допала, па је у више наврата говорио да не жели да буде нови Џордан.

"Желим само да будем Коби Брајант", говорио је на почетку каријере. После 20 сезона у дресу Лејкерса, каријеру је завршио на трећем месту вечите листе најбољих стрелаца, иза Карима Абдула Џабара и Карла Мелоуна. У међувремену, претекао га је Леброн Џејмс, али је Брајант са шампионских пет титула и 33.643 поена остао један од најзначајнијих играча који је икада закорачио на паркет.

Дел Херис, тренер који је водио Лејкерсе током прве две године Брајантова професионалне каријере, говорио је касније да је Коби био један од ретких играча које ноћни живот није интересовао.

"Занимала га је само једна ствар. Био је фокусиран да буде што бољи. У његовој глави, то је значило да проба да надмаши Мајкла Џордана. Отворено је за расправу колико му је близу пришао, али нема дилеме да је испунио већину циљева које је себи поставио", рекао је Херис.

За две деценије у НБА, 18 пута је играо на утакмици свих звезда, 2008. године био је најбољи играч регуларног дела сезоне, два пута МВП финала.

Ипак, 2003. године нашао се у озбиљној невољи пошто га је собарица хотела у Колораду оптужила за силовање. Иако овај случај никада није доспео до суднице, бацио је велику сенку на Брајантов имиџ савршеног спортисте, мада је и после свега остао љубимац навијача Лејкерса.

Пре три године покидао је Ахилову тетиву, што је практично значило да је његова каријера окончана. "Рекао сам му да је пукла и да је готово", причао је касније физиотерапеут Лејкерса Гери Вити. "Рекао ми је – зар не можеш то да зафластеришеш?"

После кошаркашке каријере, створио је пословну империју вредну две милијарде долара, а навијачи су га и даље поздрављали овацијама сваки пут када би пришао терену.

"Мој пријатељ, легенда, муж, отац, син, брат, добитник Оскара и најбољи играч Лејкерса свих времена је отишао. То је тешко прихватити", написао је Ирвин Меџик Џонсон.