Канађани уз подршку Америке нападају Голден Стејт!

Иако су, сасвим очекивано, Вориорси фаворити гледајући квоте у светским кладионицама (иако је Торнто добио оба овосезонска дуела), али и играчки кадар, већински део становништа Сједињених држава, али и остатка света који прати дешавања у најјачој лиги на планети жели да види неуспех Карија и другара, да види други тим на трону, да види крв из тела владара.

А зашто је добро да Торонто добије? Има пуно разлога, зависно како на НБА лигу гледате.

Први и основни је онај најочигледнији - да се деси промена на врху. И то је нормално. Људима нечији константни успех једноставно смета, а када је он доминантно остварен, како су то чини ”дабси” последње две године, а укупно освојили три од последње четири титуле, онда је тако нешто и разумљиво.

Друга ствар је поглед са Истока, који је у нову етапу без краља конференције Леброна Џејмса ушао и са жељом тимова да поред освајања конференције коначно дају и шампиона целе лиге. Милвоки је, до пре пар дана, изгледао као најозбиљнији могући кандидат (били су први у регуларном делу) да се на том путу равноправно супростави тиму из Окукленда, претили су и Бостон и Филаделфија, али је ипак највише среће, знања, концентрације али и најбољег играча у свом тиму ипак имао Торонто.

Трећи од разлога је управо тај играч и његова судбина. Кавај Ленард је летос трејдован из Сан Антонија и тај долазак означен је као велико коцкање председника и генералног менаџера канадске франшизе Масаја Ужирија, који се ипак исплатио а, о чему смо већ писали.

Довео је играча који их је, исппоставиће се, одвео тамо где никада нису били, а то путовање још увек није завршено.

И управо резултат у финалу може преломно утицати на будућност његову, али и будућност Репторса и кошарке у Канади.

Иако је практично већ виђен у Лоса Анђелесу наредне сезоне (купио је кућу у том граду), иако су за њега заинтересовани и Клиперси и Лејкерси, сви у Торонту надају се да би евентуална титула могла да га задржи на северу. Наводно, Кавај није дефинитивно одбацио ту могућност, прича се да је веома задовољан организацијом Репторса у сваком смислу (од услова, преко тренинга до лекарске неге). Трофеј Лерија О’Брајана би био одличан штих у рукама Ужирија, али не и нужно довољан.

Међутим, постоји макар један добар разлог зашто би било добро да Голден стејт, који у добром делу плеј-офа игра без свог (по многима) најбољег играча Кевина Дурента, дође до новог прстена, трећег у низу.

Можда ће звучати чудно и прејако, али уколико Стеф, Клеј и Дрејмонд освоје титулу без Дурента (који им је по мишљењу не малог броја људи био потребан само како би победили Леброна после оног чувеног испуштања вођства од 3-1), тиме би показали да су успешан тим и без њега (освојили су титулу 2015. скоро у истом саставу), а на известан начин му поручили да више није неопходан, те му додатно отворили већ отшкринута врата Њујорк Никса.

Неки екстремнији чак тврде да екипа Стива Кера игра бољу, лепшу и ефектнију кошарку без Дурента, што делимично јесте тачно, ако се фокусирамо само на "ball movement", односно проток лопте у нападу, који је свакако на знатно вишем нивоу од када се Дурент повредио током серије против Хјустона.

Шта ће превладати у судару екипе која воли да игра у споријем ритму и на мањи број поена, и екипе која воли потпуно други концепт, сазнаваћемо почев од вечерас. Торонто ће јурити свој први, а Голден стејт пети трофеј најбољег на свету. 

Прва од минимум четири финалне рунде почиње три сата иза поноћи у распродатој арени у Торонту.