А сада, спектакл!

Изузимајући присуство Лос Анђелес клиперса и Јуте џеза, плејоф NBA лиге изгледаће идентично оном из протекле сезоне. Посебно је занимљив повратак „мањег" тима из Лос Анђелеса у доигравање, након пет година апстиненције.

Овде се сличности са претходном сезоном не завршавају. Пол позицију на Истоку поново је заузео Чикаго, још сигурнији него претходне године, са или без Роуза. Иста ситуација је и на Западу, где је Сан Антонио завршио регуларну сезону испред свих, понајвише захваљујући скору од 25:4 у последњих 29 мечева.

Иначе, прошле године имало смо прилику да видимо тек друго финале Западне конференције још од 1988. године у којима нису играли Лејкерси или Спарси. Мало је вероватно да би ове године Далас могао поново да истисне ова два тима, али постоје неке друге екипе које би то могле, са више или мање напора.

Сан Антонио, предвођем Данканом и Грегом Поповићем, прво мора да се искупи за кикс из прошле сезоне и испадања на самом старту разигравања од, иначе тада јако доброг Мемфиса.

Обе екипе играју посебно атрактивно, постижу доста кошева али подједнако и примају. Поповић је одмарао, можда више него сви остали, прве звезде своје екипе у крњем регуларном делу сезоне, што би могло да се покаже јако значајним, посебно на дуже стазе.

Пораз Клиперса од Никса у последњем мечу регуларне сезоне отворио је Мемфису пут до четврте позиције, што им у дуелу са горе поменутим Клиперсима доноси предност домаћег терена. Сада, поучени искуством из прошле године, Гризлиси желе да наставе са добрим играма у плејофу, и да се евентуално домогну финала Запада. Али, на путу им стоји разгоропађени ЛА клиперси.

До недавно франшиза која је била право оличење медиокритета, сада представља и вероватно најатрактивнију екипу лиге. Јасно је да овом тиму тек предстоји уигравање, посебно након доласка Криса Пола, али нико не би смео да их отпише ни ове године. Недостатак искуства и више него надомешћују жељом и огромним простором за напредак.

Постоји један играч кога нико не жели да сретне у плејофу. То је наравно Коби Брајант, „мушкарац међу дечацима", који не крије дозу љутње због развоја ситуације прошле сезоне и огромну жељу то да исправи.

Прва препрека на том путу биће им Денвер Нагетси, које нико не сматра озбиљнијом претњом франшизи из Града анђела. Нагетси се тек неколико сезона налазе на NBA мапи, и предстоји им још пар сезона пре него што постану конкурентнији, нарочито након регуларног дела сезоне. Нико не спори, наравно, да су на одличном путу.

Још од Божића у Америци и почетка скраћене сезоне, сви су видели Оклахому као екипу која ће се попети на врх Запада и која ће играти у великом финалу. На крају нису зграбили прво место по окончању регуларне сезоне, а и на самом старту плејофа играју са владајућим шампионом.

Разуме се, ово није исти Далас који их је надиграо у финалу Западне конференције претходне године, али Дирк Новицки није неко ко се предаје без борбе и ко се може потценити. Поједини стручњаци у Америци, с правом или не показаће време, сматрају да би овај дуел могао да буде и најнеизвеснији на самом старту плејофа.

На Истоку, Чикаго игра са Филаделфијом, екипом која је, наводно, и желела да игра са Булсима, најбољом екипом NBA регуларне сезоне. Велико је питање колико Игуадала и другови имају шанси против победа гладних Булса, за које је све осим NBA финала велики неуспех.

Роуз се враћа игри, што, иако је његов тим показао да итекако може до победа и без њега, даје огромну предност Булсима, не само у овом дуелу.

Бостон се састаје са Атлантом, али иако је завршио на четвртој позицији неће имати предност домаћег терена, јер су Хоукси завршили сезону са победом више. И поред тога, Селтикси знају како се игра у плејофу, и посебно знају како се игра са Атлантом нашег Владимира Радмановића.

Још се памти да је Бостон умало победио прву петорку тима из Џорџије са поставом која је укључивала Ејвери Бредлија, Брендона Баса, Грега Стиемсма, Кејона Дулина и поново нашег Сашу Павловића.

Тим са Аленом, Рондом, Пирсом и Гарнетом не би смео да има превише проблема. Ово је, иначе, и последњи плејоф „велике тројке" Бостона, што овом тиму може донети само још више мотивације.

Екипа Индијане је, вероватно, добила и најлакшег противника. Орландо са Двајтом Хауардом ван игре изгледа као лак залогај за екипу коју предводе Грејнџер и Хиберт.

Индијана није имала предност домаћег терена у доигравању осам година. Те 2004. године, стигли су и до финала конференције, када су на крају положили оружје пред екипом Детроит пистонса. Индијана је екипа која испуњава све предуслове да буде једно од изненађења плејофа.

Мајами и Њујорк одиграће можда и најзанимљивији дуел у овој фази разигравања. Јасно да је Мајами фаворит у дуелу са ослабљеним Никсима, али Кармело Ентони игра вероватно и своју најбољу кошарку од када је постао професионалац, што не оставља тим из Велике јабуке без наде.

Уколико и Стодемајер успе да подигне ниво игре, упркос повреди леђа која му је толико сметала ове сезоне, Никси могу овај дуел да учине јако занимљивим.

Проблем је недостатак квалитетних играча на клупи, као и изостанак Џеремија Лина.

Иако ће, сасвим природно, и овај плејоф бити пребогат феноменалним кошаркашима, није мали ни број суперстарова који су већ отишли на одмор. Ту се пре свега мисли на Николаса Батума, Брендона Џенингса, Рики Рубиа, Кембу Вокера, Кевина Лава, Џона Вола, Стивена Карија, Ламаркуса Олдриџа, Стива Неша, Дерона Вилијамса и Кајрија Ирвинга.

Било како било, очекује нас око два месеца феноменалне кошарке, као круна сезоне која је већ превазишла сва могућа очекивања.