Шутери

Четири године касније у Аргентини, готово исти тим само без Кројфа, такодје је поражен у финалу. Оба пута Аргентинци су изгубили од домаћина, прво од Немачке (1-2), потом од Аргентине, у продужетку (1-3). Сада, у потрази за трећом срећом, на путу ка првој титули неће бити домаћина. Холандија је касније, 1988, постала првак Европе са генерацијом коју су предводили Ван Бастен, Гулит и Рајкард али светско првенство је светско првенство... 

Пажњу су ми привукла два прва гола на утакмици, односно мајсторски шутеви Ван Бронхорста и Форлана. Јесте да су оба голмана помало кумовала ефектним погоцима, али шутеви су били изванредни.

Чини ми се, генерално, да данашњи фудбал нема "бомбардере" старог кова, шутера којима није био проблема да распале, и погодине, и са 40 метара. У некадашњој југословенској Првој лиги готово сваки тим имао је специјалисту за шут из даљине. Звездин тобџија Бора Костић део је наше фудбалске легенде, његов саиграч Душан Маравић није пуцао много слабије, у Вележу је за голмане страх и трепет био Кемал Шестић, Јосип Пирмајер у Партизану, у нишком Радничком Миле Јанковић, у Војводини  Петар Никезић, у Жељезничару Јосип Букал...

Неког ћу, овако на брзину, сигурно заборавити али за ову причу и ова имена су довољна. Таквих шутера у нашем фудбалу одавно нема, последњи велики мајстор, и по снази и по техници изводјења удараца, био је Синиша Михајловић. 

Великих шутера нема ни у светском фудбалу. Роберто Карлос је већ пензионер и заиста је данас мало играча који могу да постигну голове на на начин на који су то  у мечу Уругвај-Холандија урадили ветерани Ван Бронхорсти Форлан, један има 35 а други 31 годину.  Некада су у Европи страх и трепет за голмане били Пушкаш, Словак Адамец, Енглез Питер Лоример, сјајан шут имао је Норвежан Рисе, али у данашњим згуснутим одбранама готово и да нема простора за отворене шутеве.

И слободни ударци одавно нису за "бомбардере" већ за специјалисте који шутирају са много фелша. Фудбал се мења, али у сваком система добар шутер увек је добродошао. Мерења су показала да брзина лопте , после ударца ногом, може да достигне брзину и од преко 150 километара на сат.

Баш јуче је из САД стигла вест да се и америча свемирска агенција НАСА бавила испитивањем аеробичних особина "џабуланија", лопте на коју су се у Јужној Африци многи жалили, и закључила да "после брзине од 72 км. на сат њен пут постаје непредвидив".

Било како било, мени помало недостајуј некадашњи велики шутери.