Фудбалска правда

Нико им одавно није "сакрио лопту" као Шпанци који су још једном држали лекцију о значају поседа лопте и игри на средини терена. Данас нема репрезентације на свету која може да надигра Ћавија, Иниесту, Сеска Фабрегаса, Бускетса и Педра, може понекад да их неко победи, али не може да их надигра.

И када су на старту шампионата изгубили од Швајцарске имали су 73 одсто посед лопте. Уласком Шпаније (и Холандије) у финале задовољена је фудбалска правда.

Свет ће добити новог првака, осмог по реду. "Седморо величанствених" (Уругвај, Бразил, Аргентина, Италија, Немачка, Енглеска, Француска) добиће и осмог члана, од недеље 11. јула и у фудбалу ће постојати Г-8. Ко је ближи, Холандија или Шпанија, бавићемо се наредних дана.

Вечерас сам мислио да  искључиво пишем о победнику другог полуфинала, али наметнула се још једна тема.О Шпанцима ћу сутра, кад изгустирам штампу, специјалне радио и тв-емисије и сву еуфорију коју је у земљи изазвао улазак у финале. 

ФИФА је учинила да се и ми, на неки начин, вратимо на овај мундиал али је то урадила прилично неспретно. Реч је о казни изреченој Радомиру Антићу који неће моћи да седи на клупи 4 мече и још ће морати да плати казну од 14.000 франака.

У овом тренутку не желим да улазим у суштину казне јер не знам ни образложење Дисциплинске комисије ФИФА, ни шта је и како је  Антић рекао - ако је рекао -уругвајском судији Хорхеу Ларионду после меча Србија-Аустралија, ни његову верзију догадјаја. С обзиром на Антићево одлично познавање шпанског, извесно је да је лако могао да се споразуме са Уругвајцем, али оно што чуди јесте да је вест дошла преко Фудбалског савеза Србије.

Дисциплинска комисија ФИФА заседала је још 3. јула, казна је објављена данас.  До вечерас у 22,30 нисам успео да је пронадјем на званичном сајту ФИФА. Србија јесте испала 23. јуна, али ако се казна односи на  прекршај направљен на Светском првенству, зашто на званичној  wеб-страници светске фудбалске организације нема ни слова о томе?

Током вечери сам разговарао са   колегама у "Мундо Депортиву" и "Ла Вангуардији", спортском и политичком дневнику из Барселоне, који нису имали информацију о казни Антићу јер ни једна светска агенција није емитовала ту информацију. 

Чини ми се да је неко у ФИФА, сасвим непотребно, направио грешку у корацима. Можда је у реду да се о казни прво обавести национална федерација, али зашто после тога није отишла у јавност?

Следеће питање које се намеће јесте колико ће бити кажњен Хорхе Лариондо. За онај пенал који није видео на мечу Србија-Аустралија награђен је суђењем меча осмине финала Немачка-Енглеска у коме је, заједно са помоћиком, дебело забрљао због чега је одмах послат кући.

Сеп Блатер, председник ФИФА, нашао је за сходно да се извини федерацијама Енглеске (због непризнатог гола за 2-2) и Мексика (због гола Аргентинца Тевеза из дубоког офсајда). Србији, колико знам, није упутио ни реч макар куртоазне утехе.

Не мислим да је реч о некој "теорији завере", али статус једне земље огледа се, готово једнако,  у третману на терену и у центрима моћи. У Јужној Африци мисмо имали добро суђење а начин на који је ова казна саопштена изазива сумње. Подржавам намеру ФС Србије да се жали јер је ФИФА недоследна.

Брани своје (слабе) судије по сваку цену а толерише испаде селектора према новинарима. Словак Владимир Вајс је извређао новинаре, једном колеги са телевизије у Братислави обећао је да ћему "поломити нос кад се врате кући", Марадона је морао да се извињава због неких изјава, Парагвајци су осули паљбу по ФИФА због одређивања судије из Гватемале за меч са Шпанијом, било је отворених критика суђења и, колико знам, нико није кажњен.

Не сумњам да је Антић нешто рекао Ларионду, али мало више такта никоме не би скинуло круну с главе, чак и ако је путер на њој.