Лоши момци италијанског фудбала

Италијанима никад није недостајало добрих фудбалера, то је јасно. Ипак, момци који играју у једној од најатрактивнијих лига на свету, често су знали да пажњу јавности и навијача привуку оним нефудбалским стварима.

Није све почело од Балотелија и Касана. У Калчу је увек било добрих фудбалера који су скандале правили на терену и ван њега.

Нешто старији љубитељи фудбала сећају се првотимца Лација, Ђорђа Кинаље, који је за римски клуб наступао од 1969. до 1976. године. Нападач који је постигао 98 голова за Лацио, један је од најзаслужнијих за освојену титулу 1974. године.

Ипак, он је водио веома буран приватан живот. У то време, италијанске новине често су вести о папи пребацивале на другу или трећу страну, да би на насловној оставили место за најновији скандал из живота фудбалера Ђорђа Кинаље.

Каријеру у репрезентацији завршио је после само 14 мечева, када га је на утакмици против Хаитија на Светском првенству, селектор Велкаређи заменио. Кинаља је тада изгубио контролу и разбио целу свлачионицу. Играчку каријеру завршио је у Њујорк Космосу, где је често долазио у сукоб са саиграчем Пелеом.

Ако се мало ко сећа Кинаље, скоро сви памте Кристијана Вијерија, који је тек пре коју годину завршио каријеру. Играч који је остао упамћен по веома незгодном карактеру, познат је и по томе што је избегавао медије. Ако је у ретким ситуацијама и давао изјаве, најчешће је вређао новинаре.

Навијачи Вијерија памте по његовој особини да скоро никада не прославља голове. Када затресе мрежу, Вијери је више изгледао као да му је умро неко близак, него да је постигао погодак.

И љубавни живот Вијерија био је прилично буран, а фудбалер је био са скоро свим познатијим Италијанкама, попут Елизабете Каналис и Милисе Сате.

Франческо Флаки један је од играча који је пороцима ван терена тотално уништио своју каријеру. Талентовани играч је први пут 2006. године имао двомесечну суспензију због илегалног коцкања. Убрзо је суспендован и на две године, због коришћења кокаина.

Када се вратио 2009. године сви су мислили да се коначно смирио, али Флакију је други пут откривен кокаин у крви и добио је суспензију од 12 година, која ће му истећи када буде напунио 47 година.

Паскале Бруно један је од месара италијанског фудбала, који је наступао за Јувентус, Торино и Леће. Овај оштар играч, познатији под надимком "Животиња", остао је упамћен по жестоким стартовима, после којих је често слао противничке играче у болницу.

Бруно је постао и љубимац навијача Хартса, јер је на утакмици против њихових навијећих ривала, Хибернијана, провоцирао публику. Италијан је тада, после старта над једним фудбалером Хибернијана, играча који је био на земљи шутнуо у леђа, а онда се окренуо ка навијачима и симулирао покрет ножа који иде преко грла.

И по завршетку каријере, овај играч је остао доследан својој оштрини. Он често критикује модеран фудбал, а тренутне фудбалере назива млакоњама који брину само о новцу, тетоважама, изласцима и куповини. Посебно му на живце иде Златан Ибрахимовић, коме би, како је рекао, објаснио неке ствари.

Марадона шезедесетих, тако данас називају бившег играча Јувентуса Омара Сиворија, који је 1961. године проглашен за најбољег фудбалера Европе. Овај играч, који је рођен у Аргентини, имао је необуздан темперамент, па је у каријери чак десет пута добијао црвени картон. Када су инцидентне ситуације, увек је био први који би се свађао, било са судијама, било са противничким играчима. После Јувентуса, каријеру је наставио у Наполију, где је на мечу са бившим клубом зарадио шест мечева суспензије, после дивљачког шутирања Ерминија Фавалија.

Паоло ди Канио и данас је име које се изговара са поштовањем. Узаврели римски темперамент пратио је овог играча целу каријеру. Ди Канио је каријеру почео у Лацију, да би после пет година прешао у Јувентус. Из торинског клуба је отишао после велике свађе са тадашњим тренером Трапатонијем.

Овај фудбалер је играо и за многе клубове на Острву, а остао је упамћен по честим свађама са судијама и провоцирању противничких фудбалера и навијача. Један од највећих инцидената Ди Канио је направио у дресу Шефилд венздеја, када је гурнуо судију Алкока, који га је претходно искључио, и тако зарадио 11 мечева суспензије. Такође је био у свађи са скоро сваким тренером са којим је сарађивао, док је једном добио два жута картона, због свађе са судијом око аута.

Ипак, Ди Канија сви памте по повратку у Италију, када је у дресу Лација више пут поздрављао навијаче фашистичким поздравом. Овај играч никад није крио да је профашистички опредељен, а највише је волео да провоцира навијаче Ливорна, који су традиционални левичари.

Један од најопакијих фудбалера на Апенинима свих времена је, свакако, Клаудио Ђентиле. Играч који је са Јувентусом освојио шест титула, постао је икона овог клуба. И даље се препричавају догађаји у којима је овај фудбалер учествовао.

На Светском првенству 1982. године, Ђентиле се прославио крвничким стартом над Марадоном, док је на истом такмичењу Зику поцепао дрес.

Неки догађаји су већ стекли статус урбаних легенди. Једна од њих говори да је на церемонији проглашења најбољег европског фудбалера награду освојио нападач Кевин Киген. Када је Киген устао и кренуо ка подијуму да прими награду, Ђентиле га је саплео и рекао му: "Не би био најбољи да сам те ја чувао".

Постао је познат и по томе што се није либио да покоси играча са леђа, а његов специјалитет је био да, када помаже противничком фудбалеру да устане, зарије нокте у руку док не пусти крв, што је вешто крио од судија.

Када се упореде са овим, Балотели, Касано и остали изгледају умиљато као мачићи.