Степановић: Бреме је био уникат, тешко је поднео Бекенбауеров одлазак

Легендарни немачки фудбалер Андреас Бреме изненада је преминуо у 64. години.

Саговорник РТС-а, истиче да је Бремеа доста узнемирила вест о смрти Франца Бекенбауера.

"Био је страшно несрећан и тужан када је Бекенбауер преминуо, та вест га је дубоко погодила, можда је и то делимично довело до овога што се десило. Занимљиво је да је после Кајзерове сахране изјавио да су сада Пеле, Марадона и Бекенбауер заједно "негде горе" где ће да се састану и праве још веће фудбалске подухвате", изјавио је Степановић.

Додаје да су он и Лотар Матеус једини играчи који су остали блиски са Бекенбауером и који су га до последњег дана посећивали.

Највећи део каријере Бреме је провео у миланском Интеру (1988-1992). Играо је за Бајерн од 1986. до 1988. године, а био је члан и Сарбрикена и Кајзерслаутерна, као и шпанске Сарагосе.

"Он је за себе говорио да је најбоље дане каријере провео у Интеру где је освојио Скудето, Куп Италије и Уефа куп (Лигу Европе), али ће се највише памтити та титула на Мундијалу 1990. године баш у Италији где је постигао тај одлучујући гол из пенала против Марадонине Аргентине", рекао је Степановић.

За репрезентацију Западне Немачке одиграо је 86 мечева и постигао осам голова.

"Бекенбауер и Бреме у годинама у којима су играли, унели су лепоту у немачки фудбал. Андреас је био комплетан фудбалер, имао је и технику и ударац са обе ноге. Њему је било свеједно хоће ли шутирати левом или десном, а на пеналу у то време мало ко је био сигурнији од њега. Можда је његова једина мана била што за једног бека није био брз, али је то надокнађивао својим способностима креирања игре из последње линије" подсетио је легендарни фудбалер Југославије.

Навијачи Ајнтрахта из Франкфурта посветили су Драгославу Степановићу кореографију на мечу против Фрајбурга.

Бреме је био члан немачке тројке која је крајем осамдесетих и почетком деведесетих година популаризовала Серију А.

"Бреме, Лотар Матеус и Клинсман су врло успешно играли у Италији. Интер који је каскао за Миланом, је иза тих година постао прави тим, а велики фудбалери су све чешће долазили у овај клуб који није био популаран. Италијански фудбал је у доста профитирао од играња поменутих тројице и засигурно добио на важности која је значила и читавој Европи", истакао је Степановић.

Саговорник РТС-а истакао је да је Андреас био уникатан играч и да тренутно не може да се сети неког који би могао да се упореди са њим.

"Као што сам већ рекао, Бреме није имао брзину и то је за бекове проблем, али су њега у великим европским клубовима и јаким лигама држали његова техника, дриблинзи и тај шут који је подједнако био опасан и левом и десном ногом. Сада не могу да се сетим бека који има такве дриблинге и технику, да није брз и да игра на таквом нивоу на каквом је он био", закључио је некадашњи фудбалер ОФК-а и Звезде.

Додаје да је Андреасов први тренер био отац који је био свестан његових физичких особина. Па он делимично има заслуге зашто је Бреме играо либера попут Бекенбауера, и имао изванредан осећај за игру и њено креирање.

"Када фудбалери нису довољно брзи или снажни, они се пребаце на либера и као слободни играчи условљавају нападе из позадине. Када из одбране дође играч који са прегледом игре, дуплим пасом и дриблингом направи разлику и прође, то је велика ствар за екипу која игра код куће или се бори за титулу, а ако још може да даје голове као он, то је велики допринос", закључио је Степановић.