По чему ће бити памћен "Кајзер" Франц Бекенбауер

Легендарни немачки фудбалер Франц Бекенбауер преминуо је у 78. години. Један је од ретких који је имао подједнако импресивну и играчку и тренерску каријеру. Био је фудбалски револуционар, најбољи фудбалер планете и "Фудбалски цар".

Бекенбауер је био познат по могућности играња на више позиција. Легендарни Немац је редефинисао улогу одбрамбеног фудбалера уневши знатно офанзивнији приступ.

Популаризовао је позицију либера својим офанзивним истрчавањима и покретањима напада из задње линије, док је уједно одрађивао и своје дефанзивне задатке.

Током каријере добио је надимак "Der Kaiser" (цар) због свог стила игре, лидерства на терену, али и имена Франц које је било име великог броја аустроугарских владара.

Освојио Светско првенство као играч и селектор

Бекенбауер је, уз Марија Загала и Дидијеа Дешама, један од фудбалера који су освојили Светско првенство и као играчи и као селектори.

Био је капитен Западне Немачке 1974. године када је са репрезентацијом освојио Светско првенство које се одржавало у његовој отаџбини.

Бекенбауер је 1972. године освојио и континентални шампионат, а четири године касније, у Југославији играо је финале у којем је Западна Немачка поражена од Чехословачке 5:3.

Као селектор до златног одличја стигао је 1990. године на Мундијалу у Италији, а недуго потом престао је да води репрезентацију.

Једини одбрамбени фудбалер са две Златне лопте

Од како се додељује Златна лопта, само су три дефанзивна фудбалера успела да освоје поменуто признање. Елитно друштво чине Фабио Канаваро, Матијас Самер и Франц Бекенбауер.

Бекенбауер је једини од њих који је то успео два пута – први пут 1972. када је иза себе оставио легендарног стрелца и сународника Герда Милера, а потом и 1976. године.

Играо са Пелеом у Сједињеним Државама

Након што је у Бајерну провео 18 година, одиграо 427 утакмица и постигао 60 голова, Бекенбауер је 1977. године отишао у Сједињене Државе где је наступао за Њујорк космос.

"Бели Пеле", како га је назвало немачко издање часописа Kicker, удружио се са легендарним Бразилцем Пелеом, који је Немцу био идол још од Светског првенства 1958. године, а био је највећи разлог Бекенбауеровог одласка у "Велику јабуку".

За три године, колико су играли заједно, Пеле и Бекенбауер освојили су три титуле шампиона Сједињених Држава и донели велику популарност америчкој лиги која је стагнирала.

Изабран је у Америчку фудбалску кућу славних 1998. године.

После прве епизоде у Њујорк космосу, један од најбољих фудбалера свих времена вратио се у Немачку, где је две године наступао за Хамбургер и освојио једну титулу.

Фудбалску каријеру завршио је повратком у Космос, за који је у другом мандату одиграо 28 утакмица.

Отац као препрека у каријери – био близу одустајања 1963.

Бекенбауер је рођен 11. септембра 1945. године, само девет дана по завршетку Другог светског рата. Његов отац, такође Франц, био је поштар, а мајка Антонија домаћица.

Са девет година, 1954. године, придружио се омладинским селекцијама Минхена, да би пет година касније прешао у Бајерн.

Франц Сениор није био одушевљен његовом склоности ка фудбалу, па је неколико пута покушавао да га одговори.

Највећи сукоб оца и сина избио је 1963. године, када је Бекенбауер био избачен из младе репрезентације Западне Немачке, због проблема у приватном животу. У аферу је била укључена његова тадашња девојка која је била у другом стању. Иако никада није причао о томе, спекулише се да је циљ Франца Сениора био да сину скандалом оконча фудбалску каријеру.

Селектор Детмар Крамер био је посредник током решавања проблема, након чега је Бекенбауеру дозвољено да се врати у тим.

Како је добио надимак "Der Kaiser"

Oд 1968. године, навијачи и медији Бекенбауера називају Der Kaiser (цар). Постоји више анегдота о његовом надимку, али се издвајају две.

За време пријатељске утакмице Бајерна у Бечу, Бекенбауер је позирао за фотографије у згради покрај куће владара Франца Јозефа Првог, поред које је била и његова статуа.

Медији су почели да га називају Fußball-Kaiser (Фудбалски цар), а убрзо потом и само Der Kaiser.

Ипак, у извештају немачких новина Welt am Sonntag пише да је такво објашњење неистинито, иако је популарно.

Према њиховој причи, Бекенбауер грубо је фаулирао противника Рајнхарда Либуду из Шалкеа у финалу купа, 14. јуна 1969.

Бекенбауер је због великог незадовољства публике на трибинама, отишао у противнички део терена, где се пред нервозним навијачима играо лоптом неколико секунди.

Либуду су навијачи у Немачкој звали König von Westfalen (Краљ Вестфалије), па су се медији још више одушевили Бекенбауеровим пркосом, због чега су му и наденули надимак Цар.