Хуан Мата, Јунајтедов суперхерој

Дејвид Мојс је претходних неколико месеци главна тема спрдње на Острву. Дружина Пере Квржице изгледа далеко способније и организованије од ове Мојсове, готово идентичне оној која је претходне сезоне под вођством Сер Алекса Фергусона дошла до титуле.  

Несрећног Шкота терају навијачи Јунајтеда, исто онако како су покушавали да отерају пре више од две деценије сада легендарног Фергусона. Катастрофалан летњи прелазни рок подигао је многе обрве широм Енглеске, а резултати недостојни величине клуба упалили су аларм на Олд Трафорду. "Нешто је труло у држави Данској"... Свима је то постало јасно, и морало је нешто да се учини.  

Летос, Јуанајтед је хтео Фабрегаса, добио је неубедљивог Фелаинија. Хтели су Бејнса, стигао је Гиљермо Варелa. Сада су хтели било кога, а добили Хуана Мату!  

Атерирање хеликоптера на Керингтон са Матом који је више изгледао као агент "007", него као "обичан" фудбалер, са све свиленом марамицом која уредно вири два прста из џепа сакоа, одложило је у фиоке све бенседине, тродоне и бромазепаме на којим су били навијачи Јунајтеда претходних месеци.  

Коначно могу да одахну и надају се мало другачијем репертоару на "театру снова". Дојадила им је ова реприза трагедије, језивије од свих Есхилових.  

Они од генијалног Шпанца очекују да унесе живост у, до сада, безидејну игру "ђавола". Да раздрма апатични везни ред, који је на један корак од вегетативног стања. Очекују да уради са њиховим тимом оно што је учинио чувени Деда Аврам са динаром пре 20 година!  

Ако то неко може да уради, то је свакако Мата. Човек у чијим стопалима има више магије него у Гандалфовој бради. Стопалима којим би Јунајтед могао да закорачи закорачи ка старом путу, оном који је, не тако давно, водио до свих могућих пехара.  

Наравно, очекивати од Мате да поведе Јунајтед до торфеја до краја сезоне је сулудо. Ако Јунајтед доведе још којег квалитетног фудбалера (а Мојс је прешпартао читаву Европу како би гледао уживо Ројса, Видала, Кроса... ) онда о томе може да се говори наглас. Додуше, не гласније од шапата. Али, Мата је први део велике слагалице - онај ћошак од којег се почиње.

О одлуци Жозеа Муриња да пусти најбољег играча Челсија у претходне две сезоне, није могуће расправљати. "Посебни" је човек који би чак и резервног голмана из, рецимо, Ебсфлита, који суботом и недељом не меси хлеб у локалној пекари како би живео дечачки сан на терену, могао да убеди да је најбољи фудбалер који је икада ходао Земљом. Са Матом је урадио потпуно супротно, у чему такође може бити подједнако добар - потпуно га је уништио и закуцао за клупу! Као недавно са Касиљасом.  

Сада, Мојс мора да помогне Мати, како би овај помогао Јунајтеду. Мора да му врати самопоуздање, и од њега начини играча какви су Јунајтеду били некада Кантона, и прошле године ван Перси.   Из ове перспективе, то не делује као тежак задатак. Јер играчу као што је Мата, потребна је лопта, игра и слобода. Ништа више од тога. А Мојс ће му то пружити. Итекако!    

Долазак Мате има и додатну тежину - показаће онима који су за тренутак заборавили или чак посумњали у то, да је Јунајтед и даље један од највећих светских клубова. Најбољи светски играчи још увек желе да дођу на Олд Трафорд.  

Истина, Мата је побегао главом без обзира од Муриња, али могао је да бира између неколико клубова који су се грабили за његов потпис. Изабрао је Јунајтед. Не само да би играо и зарађивао паре. Дошао је због трофеја. Дошао је зато што се зна шта Манчестер јунајтед и даље представља у фудбалском свету.