Далеко је Француска

Меч Француске и Србије одигран је поново у, за пријатељски сусрет, сјајној атмосфери. Сви су са великом пажњом испратили интонирање химни и понашање играча Србије током истог. Овога пута, сви играчи, заједно са клупом и стручним штабом, отпевали су химну.

Једна екипа ушла је у финиш припрема за континентални шампионат, друга тек почиње да гради тим за године које долазе, али разлика у њиховом приступу игри није се примећивала. Нешто што мора да радује све навијаче селекције Србије. Игра, с друге стране, и квалитет исте, потпуно је друга прича.

Селектор Михајловић није одступио од своје 3-4-2-1 поставке, али као што је било познато још дан раније, потпуно други играчи требали су да је спроведу у дело на што бољи начин.

У првом минуту меча повредио се сјајни Јан М'Вила, који је у сузама напустио терен, сасвим јасно страхујући за свој статус уочи пута у Украјину.

Србија је доста солидно отворила сусрет. Изабраници Синише Михајловића далеко су више контролисали сусрет него у истом периоду меча са Шпанијом. Све то резултирало је са неколико доста солидних акција, без конкретније завршнице. Све то, нажалост, било је кратког даха.

Рибери је повео једну полуконтру, одиграо је до Клишија који убацује лопту у казнени простор где је дочекује Бркић. Реакција некадашњег голмана Војводине није била идеална, лопта пада тачно на ногу Риберија који зна како да искористи овакав поклон чиме доводи Француску у вођство.

Недуго затим, репрезентација Француске долази до још једне прилике, када је сјајан дупли пас Малуде и Бенземе избацио целокупну одбрани „орлова". Срећом, нападач Реала није успео да искористи ситуацију један на један, када се искупио и Жељко Бркић.

Међутим, само који минут потом, Малуда из сличне позиције из које је асистирао Бенземи сада шутира, што чини заиста феноменално, и дуплира предност Француза.

У овим тренуцима, репрезентативци Србије деловали су превише наивно и збуњено на терену. Французи су потпуно контролисали лопту и терен, и прелако су стизали до саме ивице казненог простора голмана Бркића, готово у сваком нападу. Ових неколико минута најгори су период игре српског тима од када на клупи седи Синиша Михајловић.

Први шут у оквир гола, иако јако слаб, Србија је имала тек у 25. минуту, када је покушао Павле Нинков.

Одмах је стигао одговор, када је на другој страни, искоса са десне стране, за мало непрецизно шутирао Самир Насри.

Србија је грцала на терену, са великом муком би стизала до лопте коју би по правилу изгубила након неколико пасова. Распала се поставка селектора Михајловића, линије српског тима биле су превише удаљене једна од друге, тако да фудбалер који је имао лопту никада није имао превише решења за одигравање.

Француска је пропустила превише добрих прилика, до којих је, чинило се, долазила исувише лако. Посебно се истиче она из 40. минута, када су поново сјајно одиграли Малуда, Рибери и Бензема. Овај последњи је чак покушао петом да савлада Бркића.

У наставку исте акције, поново је Бркић био на великим мукама, али је и његова реакција била одговарајућа. Недуго затим отишло се на одмор, који је сасвим јасно далеко потребнији био нашим репрезентативцима.

На самом старту другог дела Србија је заиграла као и у истом периоду првог. Након опасне игре Мексеса и комбинације српских играча, Ивановић је сјајно шутирао али је подједнако добар био и Уго Лорис.

Минут касније, након корнера и сада већ стандардно смушене реакције одбране „орлова", у прилици се нашао Кошћелни, који на срећу шутира само јако, не и прецизно.

Боља је, ипак, заиграо млади тим Србије у наставку, што је подједнако последица слободније игре, са више самопуздања, изабраника селектора Михајловића, али и чињенице да су се Французи мало „примирили", очигледно са намером да се избегну умор или евентуалне повреде. У 62. минуту добро је шутирао Душан Тадић, али недовољно добро да савлада сигурног Лориса.

Још једном је покушао Тадић, поново не лоше, у 72. минуту, али његов ударац поново завршава у наручју голмана Лиона.

Друго полувреме донело је млаку игру, подједнако незанимљиву навијачима Француске, али и знатно малобројнијим навијачима наше селекције. Србија је успела делимично да поправи утисак али, понављамо, питање је колико је то било до самог нивоа игре Србије а колико до јасне жеље Француске да овај период сусрета одигра у „другој брзини".

У самом финишу, са преко 30-так метара срећу је окушао и Радовановић, али ни његов ударац није претерано намучио голмана Француске.

Занимљиво, селекција Србије је у наставку сусрета ипак имала више идараца ка голу противника, што сигурно говори у прилог побољшању игре нашег тима у других 45 минута.

Општи утисак након овог сусрета није горак, јер говоримо о младом и изразито комбинованом тиму Србије који је играо против једне од најбољих селекција на свету. Међутим, много је рупа у српском тиму, много ствари који се морају кориговати или искоренити пред почетак квалификација за Светско првенство. А како сам Михајловић каже, времена за тако нешто није много.

Српским репрезентативцима предстоји још један мегдан са учесником Европског првенства, са Шведском, 5. јуна у Стокхолму.