Опет бих га ударио!

И док је Звонимир Бобан стидљив када су у питању хрватски медији, или медији уопште са ових простора, исти случај није и са неким другим медијским кућама на Старом континенту. Некадашњи капитен хрватске репрезентације и прослављени фудбалер Милана дао је опсежан интервју каталонском листу Sport. Причао је о свему, а најмање о фудбалу.

Бобан је прво одговарао на питања о образовању, где се осврнуо на своје студирање историје.

„Истина, завршио сам за професора историје, а сада сам на докторату из компаративне књижевности. Кад си фудбалер, онда си фудбалер. Ниси ни филозоф, а ни историчар. Познавање историје даје ти другачији поглед на оно што се догађа. Помогло ми је у сазревању", изјавио је Бобан.

Након овога, разговор је кренуо у потпуно другом смеру.

Бобан је прво причао о својој породици, која је по његовим речима била на ивици сиромаштва, за шта је окривио тадашњи комунистички режим.

"Кад живите у таквом режиму, логично је да интелигентна особа иде у другом смеру. Сви су желели да буду слободни, били леви или десни, и нису могли прихватити хорор".

Прво, и чини се једино што је Бобан говорио, а да је имало везе са фудбалом, било је у вези са успехом младе репрезентације Југославије на Светском првенству у Чилеу.

"Та сећања ће остати вечно у мени. Али, Југославија ми никад није могла бити у срцу попут Хрватске. Било смо јако добри пријатељи и имали смо сјајне играче, понајвише у Мијатовићу, Савићевићу, Просинечком, Шукеру... Поштовао сам дрес репрезентације и играо сам поштено. Али није то било исто као играти за Хрватску. Давао сам све од себе због саиграча, не због Југославије", изјавио је Бобан.

Након овога, разговор је поново одступио од фудбала, и повела се расправа о чувеном инциденту на Максимиру када је Бобан насрнуо и ударио полицајца, на мечу његовог Динама и Црвене звезде.

„Урадио сам то због идеала. И зато што је полиција тукла наше навијаче. Делије су дословно уништавале стадион, али то као да није било битно. Тада сам видео како полицајац туче младог дечка и реаговао сам. И поносан сам на то".

Бобан је завршио у сличном тону.

„Хтели смо слободу, хтели смо властиту државу. Зато што свака особа заслужује могућност да се слободно изражава. Демократија нам је све то донела, и срећан сам што се односи између Србије и Хрватске нормализују".