Шпанска истрајност, француске бројке за понос

"Фурија" је једина селекција која је форму подизала уласком у завршницу шампионата и била најбоља када је било најпотребније - у мечевима за медаљу.

Нису блистали у Берлину – поразили су их "орлови" и "азури", а да је Денис Шрудер био сигурнији са линије слободних бацања, сада бисмо можда о Шпанцима писали као о разочарању првенства. Ипак није, па су Шпанци "преживели" и живели до последње битке, за њих тријумфалне.

Истина, имали су најбољег играча шампионата у свом најбољем издању. Јер оно што је Пау Гасол приказао у 16 дана такмичења на 39. шампионату Европе јесте, једном речју, феноменално.

Шпанци су тако наставили тренд који су покренули 1999. године – да на сваком Евробаскету стигну минимум до полуфинала и освоје минимум четврто место. Не треба пренебрегнути ни податак да су од освајања прве титуле у Пољској 2009. само једном завршили на нижем степенику од највишег.

Литванци су били тврди, спремни и константни, што им је овога пута било довољно за европско сребро и олимпијску визу. Дакле, и даље су у врху и оправдано о својој земљи говоре да је "земља кошарке".

Ми и даље можемо о нашој домовини да говоримо исто, само без медаље у џепу. Играли смо допадљиву, ефикасну и модерну кошарку у Берлину, али, евидентно, пали након селидбе у Лил.

Међутим, није време за још један наш национални спорт – "пљување". Наравно, треба критиковати оно што јесте за критику и што је потребно поправити, пре свега физичку и менталну снагу и њено темпирање за саму завршницу.

Уосталом, пад форме и недостатак свежине коштао нас је пораза од Литваније и главног циља – директног пласмана у Рио. Касније смо изгубили и медаљу, али је остварен бар онај најнижи постављени циљ – обезбеђено је место у олимпијским квалификацијама. Још када би се "ван терена" изборили да их одиграмо код куће...

Французи такође нису издржали притисак и остали су без толико жељеног злата. Ипак, медаљу су пред својом публиком у Лилу ипак освојили, чисто да могу и резултатски овај Евробаскет да окарактеришу као, колико-толико, успешан.

Финасијски су пак одлично прошли и зарадили озбиљан новац (помиње се сума од 17 милиона евра). Три пута су на Стадиону "Пјер Мороа" рушили дворански рекорд у посети на првенствима Европе и привукли двоструко више гледалаца него Словенија пре две године.

Кад је реч о изненађењу шампионата, ту треба пре свега издвојити Чехе, који су сјајним партијама Веселог и Саторнаског дошли до високог седмог места и квалификација за ОИ. Својим наступом на турниру могу бити задовољни и у Летонији, Грузији, Финској, а поготово на Исланду, чији су играчи и навијачи били право освежење Европског првенства.

Међу разочарањима свакако треба поменути Грке, који поново након одличне групне фазе стају на првој елиминационој препреци, и Турке, који ни поред силних улагања на многим пољима, опет нису успели да ураде нешто конкретно. Хрвати такође нису оправдали снагу састава "са папира". Разочарале су и неке играчке звезде, попут Батума, Спанулиса, Богдановића, па и Новицког.

Следеће првенство Стaрог континента биће одржано 2017. године и биће последње пре великих промена у ФИБА календару и систему такмичења.

Постоји велика могућност да поново буде организовано у више од једне државе домаћина, с обзиром на то да су се господа Демирел и Новак похвално изразили о овогодишњем експерименту. Оно што је сигурно – биће услишене молбе играча и тренера да буде више дана за одмор током турнира, који је овога пута био заиста пренапоран, не само за кошаркаше.