Лил - град симпатичан, стадион (пре)велик

Након метрополе какав је Берлин, селидба у Лил донела је нешто мирније дане. Град који је, чини ми се, више белгијски него француски, велики је површински иако у њему живи свега 250.000 људи. Ипак, још скоро осам пута толико гравитира ка овом центру северне покрајне "Па де кале".

Кроз град протиче река Деул, а неке од знаменитости овог симпатичног места су "статуа Богиње", зграда Привредне коморе и театар "Себастопол".

Како смо због праћења Евробаскета били прилично везани за стадион "Пјер Муруа", који се налази на неких 10 километара од центра, више сам упознао тај нови део града који носи назив Вилнев Даск (Villeneuve-d'Ascq), где је овај велелепни објекат смештен. Што се јела тиче, док боравите у Лилу морате макар једном пробати традиционални "Велш".

Иначе, не могу а да не споменем утисак да ми се често чинило да сам у Белгији а не у Француској, највише због понуде пива и чоколада где превагу имају производи из комшилука.

До градског језгра се стиже метроом, који овде функионише сјајно. Композицијама, које су унутра прилично уске и тесне, нико не управља (потпуно аутоматизован систем) и оне у станице долазе буквално на свака 2-3 минута. Све функционише заиста беспрекорно.

Посебну енергију граду дају многобројни студенти са свих страна Европе и света. Углавном су смештени у кампусу који је на десетак минута пешке од стадиона. Ту имају готово све неопходне услове и инфраструктуру за живот и свој академски рад, али у онај ноћни провод морају у центар.

Град је веома добро повезан са околним већим градовима, па "те-же-ве" возом за неких 60 минута стижете до Брисела или Париза, док је Лондон на свега два и по сата путовања.

Време је врло променљиво и карактеристично за овај део земље. Прилично хладно и кишовито за наше поимања септембра. Током трајања такмичења температира није прешла 20. подеок.

Сам стадион има све оно што модеран спортски објекат може да пружи - велики комфор, велики број улаза, врхунске услове и све могуће пратеће садржаје.

Око стадиона су многобројни штандови за храну и пиће, а у понуди доминирају помфрит и сендвичи. Пиво је, као и много ствари овде, скупо за наше прилике - минимум 5 евра за пола литра точеног.

Услови за рад медија су пристојни, с обзиром  да је много тога импровизовано и монтажног типа.

Морам да кажем да и поред спектакла који прави више од 20.000 људи и што су забележене неке импресивне бројке у посетама, уз дужно поштовање према свима - стадион није место за кошарку! Њој је место у дворани, не у привременој већ нормалној, топлој, ушушканој...