ШПА - ЕНГ 2:1 (КРАЈ)
Читај ми!

Грузија – деби аутсајдера и фуснота о Хвичи

Грузија своју фудбалску прошлост везује за успехе Совјетског Савеза и репрезентацију чији су значајан део чинили момци подно Кавказа. Од осамостаљења, Грузини су до турнира у Немачкој пропустили сваку шансу за првенства Европе и света. Да није било Лиге нација, луде ноћи против Грка у баражу, али и системске реорганизације савеза, исход би поново био исти. Позиција аутсајдера групе Ф и читавог ЕП могла би да буде и растерећујућа за тим Вилија Сањола, док је у саставу са Хвичом Кварачелијем сваки сан ближи јави. Један је већ досањан.

Грузија – деби аутсајдера и фуснота о Хвичи Грузија – деби аутсајдера и фуснота о Хвичи

Мало је историјских тренутака у грузинском репрезентативном фудбалу од 1990. године и првих самосталних наступа. Стога је погодак Ника Квеквескирија у четвртој пенал серији финалне утакмице мартовског баража за Европско првенство против селекције Грчке највећи успех националног спорта.

Значајан део од око 55.000 навијача на стадиону "Борис Пајчаџе" у Тбилисију сјурио се на терен и измешао са фудбалерима у слављу. Весеље се уз бело-црвене државне боје потом преместило на градске тргове, као наплата за свих 14 неуспелих покушаја да се оде на ЕП или Светско првенство.

У совјетској ери се подно Кавказа навијало за клуб. Динамо Тбилиси био је претеча националне селекције и симбол антисовјетских осећања. Две титуле и 18 других и трећих места били су довољни за шесту позицију вечне листе СССР-а, после московске четворке и кијевског имењака.

Успешне седамдесете надграђене су освајњаем Купа победника купова маја 1981, у вечери која је представљала врхунац грузијанског фудбала и неформални републички празник. Стотине хиљада грађана је на улицама обележило тек други совјетски и источноевропски клупски трофеј.  

Између два пролећа и 43 године, фудбал је у Грузији (о)падао, таворио и копрцао се у разочарањима и појединачним успесима играча, попут каријера Каке Каладзеа, актуелног градоначелника Тбилисија и некадашњег штопера Милана, или Ајаксовог и Ренџерсовог нападача Шотеа Арвеладзеа.

Квалификационе рунде од независности обећавале су до уводних "прозора". Ни признатији селектори, попут Хектора Купера, нису унапредили Грузију. Публика се повукла са стадиона.

Најближе великом турниру Грузини су били у такмичењу за ЕП 2020, када их је у баражу елеминисала Северна Македонија, голом Горана Пандева. Близу баража били су на надметању за првенство у Енглеској 1996. 

Једнако тежак био је и пут до Немачке, упркос чињеници да је талентовани Хвича Кварачелија израстао у лидера репрезентације и Наполија. 

Грузија је у групи са Шпанијом, Шкотском, Норвешком и Кипром, победила на две утакмице, уз болан пораз од "црвене фурије" у Тбилисију резултатом 1:7. Поправни у Лиги нација положила је са најбољом оценом у конкуренцији Бугарске, Македоније и Гибралтара.

У полуфиналу баража били су бољи од Луксембурга пред више од 50.000 гледалаца, као увертира за историјско славље у мечу са Грцима. 

Како се калио тим 

Ипак, Грузија на првенству Европе мање је инцидент, а више стратегија. Избор Левана Кобијашвилија – бившег аса Шалкеа, Херте и Фрајбурга – за председника савеза 2015. године је пресудан.

Кобијашвилијево бундеслигашко искуство и помоћ од УЕФА подупрели су приступ које репрезентације Немачке и Француске користе у раду са омладинским категоријама, а значајна средства уложена су и у инфраструктуру.

Навијачи су се вратили. Савез је организовао ЕП за играче до 19 година 2017, а поједине мечеве младих Грузина тада је пратило и до 25.000 гледалаца. Заједно са Румунијом, 2023. је одржан и престижнији шампионат Европе за играче млађе од 21 годину.

Грузија је била најбоља у групи са Португалијом, Белгијом и Холандијом, пре него што је у четвртфиналу елиминисана од Израела пред 44.000 људи. Неколико играча се опробало и у сениорском тиму. 

Кобијашвили је преузео савез када је Грузија била на 150. месту ФИФА ранг листе, док су тренутно 75. на свету. Уједно, селектор Вили Сањол тек је отпочео обликовање екипе којој би Немачка требало да буде успутна станица за надолазеће велике турнире. 

Вили Сањол – тренерска рехабилитација под Кавказом

По преузимању репрезентације Грузије, Вили Сањол је обећао игру у формацијама 3-5-2 и 5-3-2 – у зависности од јачине противника – док је у Кварачелији препознао носиоца, упоредивши га са Френком Риберијем.  

Кварачелија је одиграо солидну сезону у руском Рубину, Грузија се опорављала од плеј-офа са Македонцима, док је Сањол тражио излаз из ћорсокака своје тренерске каријере. Три године касније, "криви спој" репрезентације без учешћа на највећим смотрама и менаџера без трофеја сматра се успешним.  

Поред пласмана на ЕП, Сањол је промовисао Грузију у Б ранг Лиге нација и афирмисао неколико младих фудбалера, док је Кварачелија у Италији постао један од најбољих светских крилних нападача. 

Француза воле и остали играчи. Многима је својим контактима помогао да пронађу клубове на западу Европе, док нација коју је први пут одвео на велико такмичење не сме да га не обожава. 

Претходно је био помоћник Карлу Анчелотију на клупи Бајерна из Минхена у сезони 2016/17, док је од 2014. до 2016. тренирао Бордо. Са "жиродинцима" је у првој години заузео шесту позицију у шампионату. Смењен је због лоших игара у наредној сезони Лиге један.

Тренерску каријеру започео је 2013, као селектор млађих категорија Француске.

Сањол је запаженију улогу имао као играч. Поуздани десни бек свој таленат 1995. почео је да наплаћује у Сент Етјену, одакле је 1997. прешао у Монако. У Кнежевини је освојио првенство и суперкуп, али је 2000. затражио трансфер. 

"Играо сам доста, а био сам најмање плаћен. Сматрали су да би тако требало да буде зато што сам млад. Мислили су да сам идиот. Тврдим да је ствар у принципима, а не у новцу", рекао је Сањол касније у једном интервјуу.

Баварци су били заинтересовани, а Француз до краја каријере, коју је окончао у 31. години због повреде, није мењао клуб. За девет година је одиграо 258 утакмица, постигао осам голова и освојио пет титула, четири купа и по једну Лигу шампиона, Светско клупско првенство и немачки Суперкуп.

У Минхену се често свађао са Отмаром Хицфилдом од кога је, како каже, о фудбалу научио највише. О тренерском занату, волео је да упија и од Анчелотија, Феликса Магата и Рајмонда Доменека. Управо је код потоњег постао стандардан репрезентативац у јуришу на "златну богињу" у Немачкој 2006, када су Французи заустављени у финалу. 

У вакууму од завршетка професионалног бављења фудбалом и почетка тренерске каријере, радио је и као коментатор на француским и немачким телевизијама, а био је и у надзорном одбору матичног Сент Етјена.

Полетан напад, трома одбрана

Мартовски тријумфи Грузије "када се морало" скренули су пажњу Европљана. Форма је у узлазној путањи, еуфорија у Тбилисију не јењава од пролећа и освежена је пријатељском победом над Црном Гором у Подгорици резултатом 3:1, у последњој провери пред Евро.

Играчи су растерећени, борбени и не робују шаблонима. У формацији 5-3-2, брза крила слободна су да се придруже нападу, а Хвича Кваречелија је комотан на левом крилу, и превасходно као други шпиц и плејмејкер. Брз, технички опремљен, интуитиван и неукротив.

Голман Валенсије Гиорги Мамардашвили је са 23 године један од најбољих голмана шпанске Примере. Спречио је највише голова, поуздан је и због дистрибуција лопти према нападачима. Друга је узданица тима. 

Значајни су и Зурико Давиташвили из Бордоа на средини, те Гиорги Микаутаџе, шпиц Ајакса на привременом раду у Мецу, у нападу. 

Oдбрану предводи капитен Гурам Кашија (36), рекордер по броју наступа за национални тим (112). Уклапа се у крупнију поставку централних бекова, заједно са Лашом Двалијем из кипарског АПОЕЛ-а, те Сабом Квирквелијом из Ал Охдода. Солидни у блоку, a троми са лоптом. 

Ипак, Грузија је до Немачке дошла кроз трећи разред Лиге нација и бараже са Луксембургом – који је у већем делу утакмице наступао са играчем мање – и Грчком, после пенал лутрије. Оба меча одиграна су пред фанатичном домаћом публиком, у сусретима набијеним тензијама.

Нови велики тест је на неутралном терену и у најјачој конкуренцији. Тим је млад и неискусан. У таквом амбијенту, Грузини су и даље највећи аутсајдери, са фуснотом.*

* Хвича Кварачелија.  

Састав репрезентације Грузије

Голмани: Гиорги Мамардашвили (Валенсија), Гиорги Лорија (Динамо Тбилиси), Лука Гугешашвили (Карабаг); 

Одбрана: Соломон Квирквелија (Ал Охдод), Гурам Кашија (Слован Братислава), Гиорги Гвелесијани (Персеполис), Лаша Двали (АПОЕЛ), Лука Локошвили (Кремонезе), Отар Какабаџе (Краковија), Гиорги Гочолеишвили (Шахтјор Доњецк), Џемал Табиџе (Панетоликос); 

Везни ред: Гиорги Кочорашвили (Леванте), Отар Китеишвили (Штурм Грац), Ника Квеквескири (Лех Познањ), Гиорги Чакветаџе (Вотфорд), Гиорги Цитаишвили (Динамо Батуми), Леван Шенгелија (Панетоликос), Сандро Алтунашвили (Волфсбергер), Габријел Сигуа (Базел), Анзор Меквабишвили (Универзитатеа Крајова), Саба Лобжаниџе (Атланта jунајтед), Зурико Давиташвили (Бордо); 

Напад: Хвича Кварачелија (Наполи), Гиорги Квилитаја (АПОЕЛ), Гиорги Микаутаџе (Мец), Буду Зивзиваџе (Карлсруе).

Распоред утакмица репрезентације Грузије:
18. јун: Турска – Грузија 3:1
22. јун: Грузија – Чешка (15.00, Хамбург)
26. јун: Грузија – Португалија (21.00, Гелзенкирхен)

недеља, 21. јул 2024.
24° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару