Чуда су могућа

Предводени легендарним нападацем Милана Куртом Хамрином, Скандинавци су показали да су један од најбољих светских тимова. Након највецег успеха у историји са сцене је сишла велика генерација па се, све до СП 1970. нису пласирани ни на једно велико такмицење. На светском првенству у Мексику нису се прославили, елиминисани су у првој рунди. Напредак је остварен цетири године касније у Западној Немацкој када су елиминисани у другој рунди, где им је мало недостајало да се наду у полуфиналу. Било како било пораз од сјајних Пољака био је пресудан. Седамдесете су обележиле пласман на сва три светска првенства али не и неки знацајан резултат.

Занимљиво да је свој први европски шампионат Шведска играла тек 1992. До тада нису успевали да се пласирају а те године су били домацини великог такмицења. Пласирали су се у полуфинале где су изгубили од Немаца, то је уједно и најбољи резултат националне селекције на европским првенствима. Уследило је СП 1994. и дефинитивна потврда вредности једне од најбољих генерација у историји шведског фудбала, предводене сјајним Хенриком Ларссоном. Шведани су освоји треце место, играли су изванредно, постигли и највише голова на турниру а поражени су у полуфиналу од касније првака Брасила. Након тога оцекивале су се велике ствари али поменути тим се није пласирао на ЕП 1996. нити на наредно СП. Од те 1998. Шведска се квалификовала за пет великих такмицења заредом, мада није направила неки запаженији резултат. На светским шампионатима су пролазили групу али и бивали заустављени у осмини финала, док су на прошлом европском првенству такоде изборили пласман у другу рунду и били елиминисани од Холандана на пенале.

Највише наступа за национални тим Шведске има наравно легендарни голман Тхомас Равелли. Он је пуних 15 година био број један и сакупио цак 143 наступа. Равелли је уцествовао у највецим успесила Шведске у последњих 30 година а близу 500 пута цувао је гол Гетеборга са којим је освојио шест титула првака своје земље. Најбољи стрелац свих времена је Свен Рyделл мало познати нападац који је пре другог светског рата предводио напад националне селекције. Он је играо само на Олимпијским играма у Паризу 1924. где су Шведани освојили бронзану медаљу. Занимљиво да Шведани имају и једно олимпијско злато у фудбалу из Лондона 1948.

Златан Ибрахимовиц (1981) - најпознатији шведски играц и без икакве сумње прва звезда тима. Нападац Интера је дошао у сукоб са Легербацком након што је удаљен са припрема јер је напустио без дозволе хотел са Wилхемлссоном и Меллбергом. Док су поменута двојица прихватила казну, незадовољни нападац је одбио да се одазове позиву селектора за мецеве са Шпанијом и Исландом. Није постигао ниједан гол у квалификацијама али је све надокнадио на клупском плану. По преласку из Јувентуса у Интер освојио је још две Серие А. Иако темпераментан и тежак за сарадњу са тренерима, Златан је један од најбољих нападаца данашњице, проглашен је за шведског играца године као и за спортисту године у домовини. Поцео је у Малмеу али се након сјајних партија у Ајаxу преселио у Јувентус из кога је након цалциополија завршио у Интеру. За националну селекцију је у 49 мецева постигао 19 голова.

Голмани: Андреас Исаксон (Манчестер сити), Рами Шабан (Хамарби), Јохан Виланд (Елфсборг)

Одбрана: Микаел Дорсин (Клуж), Петер Хансон (Рен), Данијел Мајсторовић (Базел), Олаф Мелберг (Астон Вила), Микаел Нилсон (Панатинаикос), Андреас Гранквист (Виган), Фредрик Стор (Розенборг)

Средина терена: Никлас Александерсон (Гетеборг), Данијел Андерсон (Малме), Ким Калстром (Лион), Себастијан Ларсон (Бирмингем), Фредерик Љунгберг (Вест Хам), Тобијас Линдерот (Галатасарај), Кристијан Вилхелмсон (Депортиво), Андерс Свенсон (Елфсборг)

Напад: Маркус Албак (ФК Копенхаген), Хенрик Ларсон (Хелсингборг), Јохан Елмандер (Тулуз), Златан Ибрахимовић (Интер), Маркус Розенберг (Вердер)