Јесен, и живот са смислом због мундијалских "стараца"

Познато је да је књижевник Црњански био љубитељ спорта, а понајвише фудбала, чак је у једном периоду живота био активан играч, додуше ветеранске екипе Југославије, за коју су наступали бројни репрезентативци који су играли на првом Мундијалу у Уругвају 1930. године.

Уз то, био је и један од оснивача спортског магазина "Спортист", а у интервјуу за тај часопис истакао је да би више волео да игра у првом тиму Југославије, него да опет добије награду Академије.

Вештом фикцијом, могла би се без скрнављења, конструисати нека нова, позитивнија мисао Црњанског, која би била упућена фрагментима живота, попут фудбала, Мундијала или играча што ће вероватно у Катару последњи пут играти на четворогодишњем сусрету најбољих селекција света.

С тим што би и та нова мисао на концу звучала слично, као она са прве стране "Дневника о Чарнојевићу", барем оним фудбалским занесењацима чија су генерација фудбалери који играју последњи танго уз меланхоличне звуке фада.

Циници би за организацију и манифестацију Светског првенства у фудбалу у Катару рекли да је реч о гомили новца која трчи за лоптом, и још већем обиљу пара која са трибина, тачније из свечаних ложа посматра све остале детаље на и изван терена, укључујући и оне модерне националне ратове међу навијачима.

С друге стране, они који романтичарски приступају фудбалу, рећи ће да је Мундијал последња капија одбране и када она нестане купиће карту за биоскоп прошлости где ће главне глумце посматрати уз помешане осећаје носталгије, среће, љубави, бола и туге.

Светско првенство у Катару по многим параметрима биће најјединственије. Прво, засигурно је најполитизованије у дугој историји Мундијала, друго, вероватно последње двојици најбољих фудбалера на свету који су икада играли магичну деведесоминутну игру, разуме се поред Марадоне и Пелеа.

Роналдо у дресу Португалије

Кристијано Роналдо дос Сантос Авеиро рођен је 1985. године, а за репрезентацију Португалије дебитовао је са 18 година на утакмици против селекције Казахстана.

Од тада је одиграо преко 190 утакмица, што га чини играчем са највећим бројем мечева у националном дресу, а са 111 голова (до сада) на међународном нивоу, он је најбољи стрелац репрезентативног фудбала свих времена.

Први гол на великим такмичењима постигао је у првом мечу Европског првенства 2004. против доцнијег шампиона, Грчке.

Капитен је постао 2008. године, а на Европском првенству 2012. водио је Португал до полуфинала. Репрезентативну каријеру, до сада, крунисао је освајањем Европског првенства 2016.

У назовимо Роналдовој ери, Португалија на Мундијалима није имала већих успеха или највећи успех им је четврто место у Немачкој 2006.

Те године, Роналдо је дебитовао на Светском првенству у дресу репрезентације. У првој утакмици против Анголе добио је жути картон у 26. минуту, напустивши терен на почетку другог дела меча.

Први гол на Светском првенству у фудбалу Роналдо је постигао у следећем мечу против Ирана. Извео је једанаестерац у 80. минуту и донео победу свом тиму.

Показало се да сурови професионалац, упркос оспоравањима, руши старосне баријере. 37-годишњи Роналдо вероватно ће на Светском првенству у Катару последњи пут играти утакмице Мундијала у дресу националног тима.

Некада се чини да на терену изгледа као да је деценију или две млађи, можда неће бити чуђења ако Кристијано заигра и у Америци, уколико се његова селекција пласира на идуће Светско првенство.

Међутим, а у вези са актуелним турниром, он је био оспораван од многих тренера, због броја година. Но, не знамо шта носи дан, а шта ноћ и у каквој улози ћемо гледати Роналда у наредним годинама.

Меси у дресу Аргентине

Лионел Андрес Меси, рођен је 1987. године. За репрезентацију Аргентине први пут је наступао 2005. године.

На утакмици против Мађарске 18-годишњи Меси је дебитовао ушавши у 64. минуту игре, али је пар минута касније зарадио црвени картон, због фаула над Вилмосом Ванчаком.

Први гол у националном дресу постигао је 1. марта 2006, у поразу од Хрватске 3:2, у пријатељској утакмици.

Први наступ на Мундијалу имао је баш као и Роналдо у Немачкој 2006. године. У утакмици другог кола, против Србије и Црне Горе, Меси је ушао у игру у 74. минуту, поставши тако најмлађи играч Аргентине на Светском првенству икада.

Најпре је асистирао Креспу код гола у 78, након чега је десет минуту касније и дао гол на асистенцију Тевеза, поставши тако најмлађи стрелац на првенству 2006. и шести најмлађи играч у историји Светског првенства који је постигао гол.

Без обзира на то што је Аргентина освојила Копа Америку петнаест пута и што су рекордери заједно са Уругвајем по броју освојених трофеја, Лионел Меси има само један пехар са овог такмичења и то му је заправо једини велики успех на међународном репрезентативном нивоу.

На Мундијалу у Катару у петом покушају, један од њих двојице може подићи "Богињу", а може се десити као и претходних година да им трофеј са Светског првенства измакне.

Сигурно је да ће и Роналдо и Меси уложити последње атоме снаге да се домогну титуле која би их одвела право у вечност.

Међутим на том путу им се могу испречити фудбалери као што су: Кевин Де Брујне, Уго Лорис, Карим Бензема, Оливије Жиру, Хари Кејн, Левандовски, Нојер, Томас Милер, Луис Суарез, Лука Модрић, евентуално Герет Бејл и Ремко Пасвер и још многи други...

Јер сви (не)побројани немају шта да изгубе, а баш као и двојица провпоменутих имају изгледне шансе да послењи пут наступе у дресу националних селекција на Светском првенству.