Са срцем на терену - да ли ће Пиксијеви орлови бити високолетачи

У Србији се фудбал озбиљно гледа и све је спремно за почетак Мундијала 2022. Чини се да ће све стати. Од инфлације, преко тензија на Косову и Метохији до рата у Украјини. Нада умире последња а у народу постоји огромна вера да ћемо дочекати „Орлове" испред Скупштине града, онако како  прослављамо сваки успех наших спортиста.

А какве су нам шансе у групи с Бразилом, Швајцарском и Камеруном? Каква је статистика за репрезентацију Србије? Ко има највеће шансе да постане шампион света у Катару? И где су ту наши „Орлови"?

Временски услови и Бахреин

Први пут у историји, уместо у току лета када смо сви навикли, Мундијал се игра у новембру и децембру, што је још једна доза незаборавности за првенство које ће колико у јануару већ бити историја. Ово је било рационално решење јер температуре за време јуна и јула у Катару у просеку не иду испод 38 степени.

И сада ће температура у овој земљи Блиског истока бити висока, у трајању шампионата очекују се температуре између 27 и 30 степени. Да је селектор Србије Драган Стојковић бринуо о свему говори чињеница да је за припремну утакмицу пред првенство изабрао селекцију Бахреина који се граничи са земљом домаћином. Фудбалери ће имати прилику да играју на идентичној температури, влажности и густини ваздуха, што ће им помоћи да се припреме за ритам и темпо првенства.

Призивање судбине и ватрено крштење

Када су после тријумфа у Португалији фудбалери у свлачионици певали "Дајте Бразил да се играмо" ни слутили нису да ће стварно, и то баш у првом колу за противника имати "Кариоке". На самом старту, селекцију очекује "ватрено крштење", Бразил је први фаворит за освајање "Богиње" једногласне су све прогнозе. Ово је, ипак, добра ствар, јер би сваки позитиван резултат катапултирао самопоуздање репрезентације за наредне утакмице, а они негативни не би пореметили много јер ће се и после Бразила - играти фудбал.

И Бразил и Србија имају јак везни ред и напад, док у одбрани обе селекције могу настати потенцијални проблеми. Одбрану јужноамеричке селекције чине искусни играчи који су додуше загазили у године, па би како време буде одмицало на мечу брзоноги репрезентативци Србије Костић, Радоњић и Живковић могли да им праве проблеме. Супротно је на другој страни, дефанзивна линија Србије је једна од најмлађих на првенству и потенцијални мањак концентрације и данак неискуству скупо би нас коштали јер Нејмар, Винисијус, Ентони и Рафиња не праштају грешке.

Прилика да сравнимо рачуне 

Као и 2018. поред Бразила у групи је и Швајцарска која нам је остала доста тога дужна из Русије. Меч против ове европске селекције играће се у финишу групне фазе и врло лако може да буде одлучујући за пласман у наредну рунду. Пре четири године смо против ове репрезентације одлично ушли у меч, после првог полувремена водили смо са 1:0.

На почетку другог полувремена Џака је дао изједначења после чега је убрзо Митровић фаулиран у шеснаестерцу ривала а судија Феликс Брих не само да је остао слеп на то, већ је досудио и фаул у нападу иако је био удаљен свега пар метара. Хладан туш уследио је у 90. минуту, Шаћири је кренуо у контру ког је пратио Тошић.

Острашћени навијачи што у себи што наглас револтирани понашањем Швајцараца и судијским одлукама говорили су: "Обори га". Тошић би добио црвени картон, а меч би се завршио нерешеним резултатом који би Србији обезбедио пролаз у нокаут фазу. Ипак, одлучио је да не уклизава, Шаћири је прошао и послао лопту у мрежу Владимира Стојковића.  

Швајцарска је отишла у осмину финала, а Србија у авион за повратак кући. Нема сумње да су инат и жеља за победом против ове селекције нешто што ће гурати напред фудбалере Србије ка што бољем у учинку у групи. 

Фаворити и њихови разлози 

Иако су главни фаворити за освајање: Бразил, Аргентина, Француска и Енглеска велики број екипа са императивом победе долази из неких својих разлога.

"Суша" Бразила траје две деценије, "Кариоке" су Мундијал последњи пут освојили 2002. у Јужној Кореји.

Лионел Меси и Кристијано Роналдо ће се вероватно опростити од Мундијала након Катара и због тога Аргентина и Португал желе да се попну на највише постоље.

Свој последњи Мундијал игра и Жиру, чија Француска популарну "Богињу" жели да освоји други пут у низу.

Енглеска је последњи пут на највишем постољу била 1966. када се још увек на малим екранима гледао црно-бели фудбал.

Белгија последњих година има фантастичан састав који ништа није освојио и сад им је прилика да се докажу свима.

"Орлови"  

Србија је сврстана на средину. Од 32 екипе, "Орлови" се котирају као 16. фаворит, што није позиција коју бисмо волели да видимо. Кошаркашка репрезентација је играла финалне утакмице и освајала титуле када је била потцењена и ишла из сенке, време је да фудбалери преузму рецепт од њих.

Репрезентација је квалитетна, по свим параметрима боља је од оне из Русије од пре четири године. Играчи су сазрели, појавили су се и неки нови који играју одлично за велике клубове. Селектор је унео потребну атмосферу и победнички менталитет.

Више се не игра на гол мање него на гол више, што и те како радује навијаче. Напад репрезентације је један од најбољих на шампионату. Голове противника ће директно нападати Митровић, Влаховић и Јовић, док ће им у навали помагати и Костић, Тадић, Радоњић и Живковић.

Везни ред је сачињен од фудбалера који су једни од главних играча у својим, док су у одбрани млади фудбалери који подсећају на пожртвованост какву је имао Немања Видић. 

Уколико дају свој максимум и послужи их срећа, "Орлови" могу да одлете далеко. 

Пикси је од оних играча који остављају „срце на терену" и ту енергију преноси на наше репрезентативце. Због такве енергије наша нада није неутемељена, упркос свим статистикама. Његов победнички дух и менталитет ако не велики успех, могу да донесу труд, игру и залагање на које ћемо бити поносни.

Свако такмичење треба започети с надом, а шта је боље него порука коју је Пикси послао фудбалерима: "Не морате ништа а можете много".