Мистична зора

Десно,у којем ја живим, богато је бакром. Бакар је тик уз површину земље. Као и у мору око десног увета, нема песка, само голи бакар. Ујутро, кад Сунце почне да излази, тај бакар је посебан по томе што одбија светлост. Тако настаје „мистична зора". Те зоре су наранџасте. Преламају се са златом које је тик уз бакар. Из непознатих разлога ту се налази и црвена. Ја живим у Јабуковом, селу поред града Дочева. Шуме јабуке су свуда. Кад идеш путем, ходаш по бакру. Тај бакар се не користи нигде. Сувише је тврд и то из непознатих разлога. Сунце излази у три ујутро, а сад је два сата и петнаест минута ујутро. Још је мрак, свуда тишина, само звезде на небу у пратњи Месеца. Излазим из своје собе, а сестре светле зелено (ваљда су грешком упале у комору са реaктором, па није чудо, ја сам их послао тамо!).

Изгледа да имам осигурано светло. Излазим напоље. Хладно је, па сам обукао јакну. Најгора ствар је да зечије уши служе за хлађење, а не за грејање! Ћале стоји и нешто рачуна. Виче ме: „Сине, знаш ли колико је пет пута пет?!" „Двадесет...осам, ваљда!" Ћале настави да рачуна: „А петсто пута петсто?!"Ја: „Дванаест хиљада!"Не знам, осећам се као идиот који не зна колико је пет пута пет! Морам да провежбам таблицу множења и то хитно да ме наставник не убије! Кад смо већ код математике, зар сутра немамо контролни? Мислим да имамо и да је наставник рекао: „Ко не буде добио макар деведесет поена (ја једва скупим два), добиће толике батине да неће жив остати!"Јао, морам да учим! Трчим до своје собе, стигао сам. Упалио сам свећу, и почињем да учим. Да видимо, пет пута пет је... двадесет...два! Ма, биће геометрија, па да провежбам да цртам углове, шта?! Поломио ми се угломер! Јој, морам да купим или нађем нови и то брзо! Убиће ме наставник, заклати и направити зечетину од мене! Чекај и он је зец! Зашто би онда јео зечетину?! Јој, да ја скокнем до најближе књижаре?! Добра идеја! Само да узмем паре, један угломер кошта тридесет зечијих пара. У својој касици имам шездесет, то вам је око пет динара. Идем до канклеара, треба да брзо дођем до књижаре, али још је мрак! Добро, бакар треба да одбија сваки зрачак светлости. Ускочио сам у канклеар, и сад сам на путу до књижаре. Само да купим тај угломер па да вежбам да не вежбам на другоме свету! Па, бакар је мало нераван, ал' је кул возити по њему! Имам и свећу у мом канклеару, па ми је и светло, али сам морао доста да радим да бих то стабилизовао, да свећа не би пала и све побила...

 
Данијел Ћоровић