Сеобе и други демони

Притешњен роковима и жељом да славна прошлост буде још једно од Милошевићевих оружја на Газиместану, филм "Бој на Косову" би најрадије заборавио и сам редитељ Здравко Шотра.

На прсте једне руке могу да се наброје филмови који су се бавили нашим средњовековним периодом. За пола века југословенског социјализма мали број аутора враћао се у далеку прошлост.

Највећа голгота задесила је Александра Сашу Петровића, који се више од десет година борио и сакупљао средства да на филм пренесе оно што је сматрао својом ауторском мисијом: "Сеобе" Милоша Црњанског. Иако "Сеобе" не могу да се сврстају у, историјски гледано, средњи век, већ се дешавају два века касније, оне су заправо последица средњовековних српских миграција. Први део рађен је у југословенско-француској копродукцији, где су Французи Петровићу помогли с много више новца и сарадника, јер је био рођени Парижанин и носилац француске Легије части. Ометан са свих страна, Петровић је "Сеобе" завршио 1989, да би их гледаоци видели тек 1994, кад се Југославија распала и кад страдање српског народа није наишло на онакве емоције какве су уткали у своје дело и Црњански и Петровић.

Много боље прошао је филм "Бановић Страхиња" Ватрослава Мимице, снимљен 1981. у југословенско-западнонемачкој копродукцији. Мимица је писао сценарио заједно са Сашом Петровићем, транспонујући српску народну песму из преткосовског циклуса о јунаштву, али и опроштају, као темељу националне вере.

Филм је више остао упамћен по сцени набијања на колац Радета Шербеџије него по плавим очима Франка Нера у главној улози.

Исте године редитељ Здравко Велимировић снимио је филм "Доротеј", по сценарију Борислава Михајловића Михиза и Добрила Ненадића. Прича о монаху Доротеју, травару, који сплетом интрига буде назван чудотворцем, уз љубавну причу која се догађа у 14. веку, једна је од великих улога Гојка Шантића. "Доротеј" је одличан филм, без великих претензија, добар за гледање и данас.

То не може да се каже за "Бој на Косову" Здравка Шотре из 1989, рађеног пригодно, у знак обележавања 600 година Косовске битке, у ери еуфорије доласка на власт Слободана Милошевића. Притешњен роковима и жељама да славна прошлост буде још једно од Милошевићевих оружја на Газиместану, овај филм би најрадије заборавио и сам Шотра. Упркос огромним напорима целе екипе, видело се да је филм наменски сниман, уз бројне техничке грешке и типичан патос у говору, који је Србију више удаљио него приближио сопственој прошлости. Шта све није функционисало требало би дуго да се објашњава, а срећа је да Шотра није постао Милошевићев Ниче, већ је наставио са радом и направио са књижевним предлошцима неке од сјајних филмова и гледаних серија последње деценије овог века.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 17. јул 2024.
35° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару