Циклус филмова Сергеја Ејзенштајна – од „Штрајка“ до „Мексика“

Један од најзначајнијих редитеља у историји филма, опусом је оставио снажан траг на генерације светских аутора и утицао на развој теорије филма и естетике.

Остао је упамћен по томе да је седму уметност дефинисао као јединствени спој уметности и науке.

Историју је помешао са сопственим виђењем света, направивши један велики опус тадашњег совјетског филма дубоко интегрисан у историјска превирања Лењинове и Стаљинове политике.

Подсетиће нас на то филмови Штрајк (1924), Крстарица Потемкин (1925), Октобар (1927), Старо и ново (1929),  Александар Невски (1938), Иван Грозни 1 (1944), Иван Грозни 2 (1945), Живео Мексико (1978) у којима је велики аутор сјединио страст и према покретним сликама и револуцији.

Релативно не велику филмографију Ејзенштајна - 9 дугометражних филмова, од којих један није сачуван, обележила су ремек-дела за која je славни редитељ трајну инспирацију проналазио у класним конфликтима и динамичним друштвеним променама времена у којем је живео. Заједнички именитељ његових филмова је одбацивање појединца увођење колективног јунака, при чему је индивидуални интерес подредио интересу масе и револуције.

Сва његова дела карактеришу иновативна употреба монтаже, ритма, светла.

Први велики филм из серије посвећене револуцији и њеним учесницима је Штрајк.

После успеха тог филма, снима култно дело Крстарица Потемкин где евоцира сећање на устанак у Русији 1905. године и на атипичан начин реконструише епизоду о побуни морнара.

Уследио је први Ејзнштајнов филм који је био цензурисан Октобар, у коме обрађује тему Октобарске револуције.

Афера избацивања сцена са Троцким, означила је почетак читавог низа будућих забрана. Следећи филм, такође је био цензурисан и објављен са промењеним насловом Старо и ново.

Као светски признати аутор, Ејзенштајн је емигрирао у Америку, где га је Холивуд одушевљен дочекао, али и одбио, да би у Мексику снимио велику сагу Живео Мексико (материјал је по Стаљиновом налогу на превару уништен, а делови филма су састављени много година касније, 1978).

Након повратка у домовину и паузе која је уследила због идеолошког неприхватања у тадашњем Совјетском савезу, 1937.

Eјзенштајн почиње да ради велики звучни пројекат о руском кнезу Александар Невски, чиме се на велика врата враћа филму, обрађујући значајну историјску тему. Током Другог светског рата започео је рад на првом делу Ивана Грозног, који се уклопио у оштре цензорске погледе тог времена. Али се у другом делу овог филма поново нашао на удару система. То је био и последњи Ејзенштајнов филм.