Књижевност на радио-таласима

Посебно су са становишта медијске историје значајне и песме које су књижевници спевали у славу радија – тада новог медија и чуда технике. Међу њима и Десимир Благојевић, Богдан Чиплић и други угледни песници.

Књижевници су били и на челу програма Радио Београда – Вељко Петровић је био програмски директор, а после њега на чело радио-станице дошао је Станислав Краков; литерарни референт био је Винко Витезица; за Библиотеку Радио Београда књиге је бирао Станислав Винавер; у реализацији програма за децу пре рата врло активно је учествовао Гвидо Тартаља, посебно активан пред Други светски рат, али и по избијању ратних сукоба био је аутор „Српске трилогије” Стеван Јаковљевић…

После рата, дах слободе, обнове и велике наде од 1944. године запљуснуо је и књижевне ствараоце који су се све директније везивали за Радио Београд. Међу првима на овом послу били су Душан Костић и Душан Матић. Костић је већ од 1946. начелник Литерарног одељења и уредник рубрике „Књижевни прилог”, а познати надреалиста Матић уредник „Културне хронике” и „Филмског прегледа”.

Овај замах подстакао је књижевнике да све чешћа долазе пред микрофоне Радио Београда или њихове текстове тумаче најбољи интерпретатори уметничке речи. Форме у којима се књижевност представља слушаоцима све су богатије и разноликије, често са адекватном музиком као посебним елементом који оплемењује књижевну реч – у драмској или играно-режираној форми.

Већ педесетих година Литерарна редакција имала је око 12 чланова, међу којима су књижевници: Михаило Ражнатовић, Миодраг Поповић, Радомир Константиновић, Стеван Раичковић, Нада Маринковић, Никола Дреновац, Миодраг Протић и други.

Одговорни уредници Културно-уметничког сектора педесетих и шездесетих година прошлог века били су Владимир Пешић, Стеван Мајсторовић, Милан Булатовић и Божидар Божовић, који су подстицали (у духу одговарајућих друштвених стремљења) нове идеје и давали иницијативе за подстицање књижевног стваралаштва на Радио Београду. У садејству са Драмским, али и са Програмом за децу, створен је простор за деловање бројних књижевника у радијској свакодневици. Томе у прилог говоре и сведаочења Иве Андрића и Исидоре Секулић о сарадњи са Радио Београдом.

Историографија бележи и емисије и рубрике као што су „Необјављени рукописи” (најновија остварења наших савремених писаца), „Лирика у Јутарњем програму” (краћи, „лакши” избор стихова домаћих и страних аутора), „Музичко-литерарни програм”, „Наши нови преводи”, „Одабрана проза”, „Студио модерне литературе”, „Хиљаду година лирике” (вид могуће антологије поезије, превасходно давних времена), „Поезија и музика”, „Претпоноћни тренуци” (музичко-поетска емисија пригодног карактера у интерпретацији наших познатих драмских уметника)…

Литерарни и Културно уметнички програм Радио Београда постао је богатији за такве књижевне величине као што су: Ђорђе Костић, Милорад Павић, Љубомир Симовић, Младен Марков, Павле Зорић, Данило Николић, Братислав Милановић, Владимир Арсић, Слободан Џунић и многи други. Импулсе Редакцији за децу посебно су давали књижевници као што су Душан Радовић, Драган Лукић, Воја Царић, Злата Видачек, Душица Манојловић, Љубивоје Ршумовић, Петар Жебељан; Забавно-хумористичка редакција врвела је од писаца првог реда, од самог Мирослава Митровића, преко Бранислава Тодоровића Клинића, Драгана Алексића, Драгомира Галета Јанковића, Владимира Јокића, Зорана Николића... У оквиру Драмског програма радили су Александар Обреновић, Небојша Николић, Звонимир Костић, Војислав Донић… О књижевности су, у оквиру Редакције Другог програма, извештавали и књижевну реч интерпретирали Петар Пајић, Драгомир Брајковић, Владимир Буњац, Радомир Андрић, Ратомир Дамјановић, Зоран Станојевић, Радоман Кањевац; на Трећем су, поред Радомира Константиновића, који је био и члан изворне послератне Литерарне редакције, радили и Раша Попов, Радмила Глигић, Раде Кузмановић, а на програму Београд 202 Светозар Влајковић, Слободан Станишић, Бранислав Ђуричић, Момо Капор…

Делови неких од најзначајнијих књижевних остварења су нестајали у беспућима етра и пре но што су штампана на папиру, јер су пред микрофонима Радио Београда читана док су настајала, из необјављених рукописа, што је и сада пракса. На срећу, гласови неких од наших најзначајнијих књижевних аутора сачувани су управо захваљујући ризници Тонског архива Радио Београда. Веома вредан прилог изучавању присуства књижевности на таласима Радио Београда је и зборник „Књижевност и радио” који је о осамдесетогодишњици Радио Београда приредио Ђорђе Малавразић.

Данас су програми Радио Београда не само канал за пласман и тумачење књижевности, већ и један од стубова вибрантног књижевног живота у граду, о чему сведочи и циклус песничких вечери „Поезија, уживо!” који Радио Београд 2 реализује у сарадњи са Задужбином Илије Милосављевића Коларца и у оквиру којег наши најпознатији савремени песници, у директном преносу казују своје стихове.