Све адресе Радио Београда

Ево како је реаговао задивљени новинар, када се 30. августа 1924. године, после адаптације која је трајала више од месец дана, обрео у новом студију:

НОВА РАДИО-ТЕЛЕГРАФСКА СТАНИЦА

Кад ступате у ову необичну салу, која представља свет, вас обузимају чудновати осећаји. Изгледа вам да сте ништавни наспрам овог невидљивог колоса, који вам представља овај мали затворени простор. У први мах осећате да се налазите у једном центру у којем се усредсређују сви снопови радио-електрицитета и звукова, који непрестано вибрирају по бескрајној васиони, или као да сте у центру одакле се звуци пријатних мелодија вокалне и инструменталне музике шаљу на све стране света, док се, најзад, помоћу апарата за бежично телефонирање, не нађу у човечијем уху, тамо, далеко.

Сва је сала застрта у свим правцима и зидови су тапетовани вуненим габардином каки-боје. Под је застрт дебелим и тешким засторима, а таваница је сва покривена белом полусвиленом материјом у таласастом облику.

Пред великим микрофоном, који виси у једном углу, пред којим се изводе концерти, и који је тако осетљив да може примити и бестрага далеко отправити и најмањи шум у сали, стоје пултови за ноте. Резервисано је место за клавир који ће се ускоро поставити. И замислите ову слику: певачки хор, или музика, стане пред микрофон и отпочне са концертом. Звуци песме заталасају металну мембрану у овом микрофону, као прибогу и код микрофона у рогу код обичног телефонског апарата, она, мембрана, у свима нијансама, у најфинијим нијансама, да се може чути и мува кад зуји, покреће се, вибрира и верно преноси боју гласа и све његове особине, на апарате раковичке радио-станице, одакле их, помоћу јаке струје са видоком ичесталошћу, снажно баца преко високе антене у бесконачност. Заталасани етар, пролазећу поред свију радио-станица на свом путу, утиче на све пријемне апарате преко антене, где се амплифицира (увеличава) глас на нарочитом апарату (амплификатору), као што се код микроскопа увеличава геометријска фигура, а онда у потпуној форми и боји затрепери песма или реч у телефонској слушалици на ваше ухо…

Предајник ове радио-телеграфске станице налазио се у Раковици, прецизније на Миљаковцу, негде на простору између данашњих улица Димитрија Котуровића, Борске, Варешке, Велизара Станковића и Миљаковачке шуме. На ретким фотографијама из тог периода виде се масивни стубови који су носили антене и сведочили о снази предајника. Поред Централног бироа у Улици Кнеза Михаила, емисиона станица у Раковици била је везана и са пријемном станицом на Западном Врачару.

Од 1929. г. – зграда САНУ, Кнеза Михаила 35

Од марта 1929. године, са новим капиталом и знатно већим програмским и економским амбицијама, Радио Београд А.Д. је у нову епоху свог развоја званично ушао 24. марта 1929. године из зграде Српске академије наука и уметности. Поред подршке Министарства пошта и телеграфа и других ресорних тела, Акционарско друштво је новац за покретање савременије станице обезбедило и захваљујући инжењеру Роберту Вегеу и др Густаву Брауну, који су заступали бечку фирму Mihael AG, али је разлику доплатио и Џулијус Ханау, уводећи у посао лондонску фирму Маркони која је убрзо постала први финансијер, што је остала све до подржављења Радио Београда 1939. године.

Два решеткаста гвоздена стуба, сваки висине 20 метара, причвршћена су челичним ужадима за кров зграде, а служили су као носачи антене. Између стубова разапет је хоризонтални део тзв. Т – антене, састављене од неколико уплетених жичаних проводника… На другом спрату Академије наука, у једној мањој просторији, налазили су се појачавачи и сва остала студијска техника. У поткровљу је постављен предајних снаге 2,5 KW, што је у оно време било изнад снаге просечних европских средњеталасних предајника.

Изнад микрофона марке „Маркони-Рајс” који је био опремљен црвеном сигналном лампицом, било је написано упозорење:

 
ЦРВЕНО СВЕТЛО КАДА СИНЕ

ВАСИОНЕ ТАЛАСИ БРЗИ

ТВОЈ ВЕЋ ПРОНОСЕ ГЛАС.

ЦЕО СЛУША ТЕ СВЕТ!

 
Од 1944. г. – зграда Министарства шума и руда и Министарства спољних послова, угао Кнеза Милоша и Немањине

На овој адреси најпре је, од 1936. године била смештена Краткоталасна радио-станица Централног пресбироа Краљевине Југославије. Пошто је тридесетих година прошлог века радио био једно од најзначајнијих средстава пропаганде, у државном интеерсу било је и да има радио-станицу која ће се обраћати на другим језицима слушаоцима у иностранству, а на нашем дијаспори. Краткоталасна станица, у којој су професионалне каријере градили неки од доајена Радио Београда, попут Мирослава Митровића или Радивоја Марковића, била је задужена и за припремање вести за Радио Београд. У то време је Београд био једини град на Балкану који је имао чак две радио-станице.

У шестоаприлском бомбардовању Београда погођена је и оштећена палата Српске краљевске академије у којој се налазио Радио Београд, који тада престаје са радом. Окупациона станица Soldatensender Belgrad врло брзо по капитулирању Југославије почела је са радом управо у просторијама Краткоталасне станице, у згради Министарства шума и руда (сада Министарству иностраних послова) у Улици Милоша Великог. Ова станица, која ни на који начин не наставља континуитет Радио Београда, оставила је печат како у уметничком животу окупираног града, тако и као својеврстан поп-културни феномен у општем вихору Другог светског рата.

Радио Београд се одмах по ослобођењу јавио са исте адресе, 10. новембра 1944. речима глумца Љубише Јовановића: „Говори слободна Радио-станица Београд! Смрт фашизму, слобода народу”. Послератно консолидовање програма текло је упоредо са обновом разрушене земље. Већ 1945. године постављен је поново предајник на зграду Академије наука, а обновљен је и предајник велике снаге у Макишу.

Од 1947. г. – зграда Занатског дома у Хиландарској 2

Иако је формално одлука о пресељењу донета још 1947. године, адаптација зграде Удружења занатлија, дела архитекте Богдана Несторовића из 1933. године, трајала је скоро годину дана, тако да је Радио Београд на овој адреси од јула 1948. године. У згради у самом срцу Београда некадашње самачке и хотелске собе су преуређене у студије и канцеларије. Током претходних 76 година спикери Радио Београда су најважније вести читали са ове адресе, то је место где су настајали вољена и радо слушана музика, радиофонијски експеримент, одакле су се слушаоци упознавали са токовима савремене литературе, са најсвежијим актуелностима у политици, спорту, уметности…

Свих ових година, без обзира на локацију са које се слушаоцима обраћао, Радио Београд је био и остао један од носећих стубова овог друштва, храм културе и лепог и правилног говора, кућа проверене и брзе информације, генератор добре забаве и најквалитетније музике. Из века у век.