Почеци рада Радио Београда означили су и појаву новог уметничког жанра на овим просторима – радио-драме
Већ на првом пробном концерту Радио-телеграфске станице ,,Београд–Раковица”, одржаном 19. септембра 1924. године у мезанину зграде Прве хрватске штедионице у Улици Кнеза Михаила бр. 42, наступио је пред микрофоном глумац Витомир Циле Богић, угледни драмски уметник, који је у етар рецитовао „Тираду о пољупцу” из херојске трагикомедије Едмона Ростана „Сирано де Бержерак”. У спомен на првог радио-глумца, Драмски програм Радио Београда и данас додељује плакете и повеље са његовим именом за изузетан допринос радиофонији. За Богићем је наредних деценија следила плејада великих уметника српског глумишта, који су својим талентима и глумачким умећима одређивали и ширили домете осме уметности.
Ипак, прва радио-драма у ужем смислу, писана специјално за извођење пред микрофоном, одиграна је на свечаности првог дана емитовања нове, савременије станице Радио Београд 24. марта 1929. године, у просторијама на другом спрату Палате Српске академије наука и уметности. Тада је званицама и слушаоцима представљена радио-драматизација народне песме „Ђакон Стефан и два анђела”, коју су за радио-извођење приредили проф. др Винко Витезица и др Густав Браун, уредници литерарних емисија.
Улоге су тумачили прваци драме београдских позоришта Јован Ђедо Антонијевић, Добрица Милутиновић, Дара Милошевић, Сава Тодоровић и Радомир Раша Плаовић, а на виолончелу их је пратио г. Фриц, чиме је у интерпретативну целину уведена и музика као преко потребни слој у новом драмском жанру. Овим стваралачким чином у српској култури успостављена је једна нова уметничка епоха. Зато је 24. март у нашој култури убележен и као Дан радио-драме.
У раној фази нове уметности носиоци радио-драмског репертоара били су прваци Драме националног театра, али и глумци путујућих и булеварских позоришта, који су често део својих потврђених уметничких багажа с позорница представљали слушаоцима. То је, разумљиво, захтевало извесне интервенције, промену приступа, јер је радио-драма жанр у којем су драмском уметнику одузета бројна уобичајена глумачка средства – костим, гег, мимика, фацијална експресија, шминка, сценографија… Учивши да пред микрофоном наступају искључиво гласом својим и непатвореном емоцијом, глумци су добили најтежи задатак – да у слушаоцу пробуде машту и дочарају им звуком најлепше и најверодостојније слике.
Међу првим радио-глумцима били су и: Власта Антоновић, Петар Христић, Олга Илић, Никола Митић, Жанка Стокић, Никола Гошић, Чича Илија Станојевић, Александар Рашковић, Драга Милојевић, Милица Бандић, праве глумачке звезде свога доба. Неки од њих окушали су се и као писци комада креираних специјално за радио извођење. Први драматург на радио-програму, ангажован са јасном идејом да профилише развој радио-драме, био је угледни комедиограф Бранислав Нушић.
Крајем тридесетих година прошлог века редитељ Јован Бата Коњовић оформио је и професионалну групу радио-глумаца који су били посвећени првенствено радио-драми. Све до Другог светског рата, а и неколико година по ослобођењу, када су магнетофони ушли у ширу употребу, радио-драме су махом извођење уживо, што је захтевало посебну виспреност и концентрацију читавог ансамбла.
„Магнетофонска револуција” и појава снимљеног звука променила је и естетику радио-драмског израза и подстакла интересовање стваралаца који су препознали нове могућности уметничког израза и увидели већу моћ „размишљања звуком”, укључујући и принцип колажирања и радио-монтаже. Тада настају нова, до тада у уметности мање позната или сасвим непозната занимања – радио-редитељ који трага за могућим или потребним звучним изразом, сниматељ и дизајнер звука, музички сарадник, ефектоман, радио-драматург…
Доласком редитељке (која је најпре запослена као спикер!) Мире Траиловић на чело Драмског програма, посебно су подстакнути писци који ће стварати оригиналне драме специјално за радио. Доба пионира и истраживача у српској радио-драматургији (до средине шездесетих година прошлог века) бележи златним словима имена Богдана Јовановића, Душана Радовића, Миодрага Ђурђевића, Александра Обреновића, Ђорђа Лебовића, Небојше Николића, Радомира Константиновића, Миодрага Павловића, Јована Христића, Свете Лукића, Ивана В. Лалића, Данила Николића и многих других.
Већ педесетих година почела је прва књижевна продукција специјално писана за радио-драмско извођење. Драма за децу Душка Радовића „Гусарски капетан Џон Пиплфокс звани Звоно” премијерно изведена 1953, дела „Лекција” Богдана Јовановића, „У кругу кривице” Ивана Ивањија и „Повратак” Миодрага Ђурђевића (1954/55) представљала су велики искорак у овом смислу. У годинама које су следиле радио-драма привлачила је све већи број књижевника, а многи међу њима остали су трајно везани за радиофонијско стваралаштво, ма куда су их водили уметнички путеви и циљеви. Даљем развоју новог књижевног жанра у многоме је допринео и Југословенски фестивал радио-драме (1957-1991).
Продукција радио-драме подстакнута је почетком шездесетих променом организационе структуре у оквиру куће и пројектом формирања Редакције Драмског програма Радио Београда који је иницирао главни уредник Културно-уметничког програма Милан Булатовић, а у дело спровела Неда Деполо, драматург, уредник руководилац Одељења радио-драме. Редакцијом су тих година, поред Неде Деполо непосредно руководили Радивоје Лола Ђукић, Мира Траиловић, Миодраг Ђурђевић, Владимир Царина и Владимир Стаменковић, који су, успостављајући високе стандарде уносили нови ентузијазам и обезбеђивали континуирани развој ове уметности. Касније је из Редакције Књижевни бум пратила су, уз већ поменута, редитељска имена Мирослава Беловића, Огњенке Милићевић, Слободана Бате Седлара, Василија Поповића, познатијег по уметничком имену Павле Угринов, да би замах кулминирао многобројним планетарним успесима остварења створеним у чувеном Студију X која су режирали доајени Дарко Татић, Слободан Бода Марковић, Олга Брајовић Петровић, Владан Радовановић, Петар Теслић, Нада Бјелогрлић, Арсеније Јовановић…
Током свих претходних деценија радио-драма била је омиљено место сусрета бардова нашег глумишта, али и доајена позоришне и филмске режије.
Данас, Драмски програм, као редакција у оквиру Другог програма Радио Београда, програма културе и уметности, своју поетички и жанровски богату продукцију емитује на таласима Првог, Другог и Трећег програма, у 11 жанровски специјализованих серија током свих 7 дана у недељи. Продуцирају се радио-драме настале или на основу оригиналних радио-драмских текстова или на основу драматизација прозних дела као и адаптације позоришних дела, а такође се сарађује са композиторима и ауторима спремним за истраживања у области радиофоније и звучних експеримената. Највећи део продукције обавља се снимањем у тонском студију 8 Радио Београда и монтажом дијалога, музике и звучних ефеката.
На Другом програму емитује се укупно шест серија и то:
1. Мала сцена (понедељком од 18.32 – оригинална или драматизована/адаптирана дела домаће и светске књижевности жанровски најчешће профилисана као комедија)
2. Паукова мрежа (уторком од 18.32 – оригинална радио-драмска дела домаћих аутора или драматизације класичних дела домаће и светске књижевности у жанровима фантастике, хорора, научне фантастике, крими-приче)
3. Радио игра (средом од 18.32 – експерименталнији облик драмских дела који подразумева истраживања у граничним жанровима као што су: есејистичко-филозофски или поетски наративи, некласичне и отворене драмске форме, пост-драмска драматургија)
4. Драма Другог програма (четвртком од 18.32 – оригинални радио-драмски текстови или драматизације прозних и адаптације позоришних текстова домаћих аутора, са акцентом на савременије теме и савремене ауторе, жанрови – драма, мелодрама, породична или социјална драма, и историјска драма)
5. Звездани часови (петком од 18.32 – најчешће оригинална радио-драмска дела - драматизовани животописи или значајне животне епизоде знаменитих личности домаће и светске културно-научне баштине, уз наглашен поетски одмак у односу на едукативну ноту коју овакви наративи доносе сами по себи)
6. Документарно-драмски програм (суботом од 18.00 – тежи ка хибридној форми документаристичке фикције и подразумева комбиновање о-тона са наративним пасажима који припадају фикцији, или пак најпрочишћенији облик о-тонског материјала на коме аутор сам врши монтажну и драматуршку интервенцију и тако твори аутентичну драмску причу)
На Првом програму Радио Београда емитују се серије:
1. Радиотека (недељом у 23.00 – драматизације дела прозне класике домаћих и светских аутора или адаптације класичних позоришних текстова или античких предложака, укључујући и почетак 20.века)
2. Драмски програм за децу (недељом у 12.15 – оригинална радио-драмска дела савремених аутора или драматизације књижевних дела за децу као и адаптације позоришних текстова за децу, уз истраживања атрактивних (и истовремено едукативних) наратива посебно осетљивој групи – тинејџерима и адолесцентима)
3. Драмске минијатуре (суботом у 20.00 – оригинална или адаптирана/драматизована дела свих жанрова у трајању до 10 минута)
Коначно, на Трећем програму емитују се серије:
1. Драма Трећег програма (суботом око 21.00 – оригинални или адаптирани текстови домаћих или светских аутора авангарднијих и експерименталнијих поетика)
2. Радионица звука (недељом око 23.00 – компоноване акустичке форме и радиофонски експерименти у пољу истраживања звука – музике, шума, говора)
Драмски програм донео је, не само Радио Београду већ и нашој култури уопште, велики број међународних признања. Највећи успеси забележени су у златном периоду седамдесетих и осамдесетих година прошлог века али успеси су остварени још далеке 1958. До почетка 21. века, освојено је чак седам награда на реномираном фестивалу PRIX ITALIA:
- ,,Птица” Александра Обреновића у режији Мирослава Беловића, 1958.
- ,,Мсје Жозеф” радио-драма за децу Небојше Николића у режији Бранислава Обрадовића, 1961.
- ,,Крајпуташи” и ,,Ресавска пећина” – радионице звука Арсенија Јовановића 1971. и 1977.
- ,,Мислио сам да се руше брда” документарна емисија Наде Бјелогрлић и Звонимира Костића, 1979.
- ,,Оно мало чега се сећам” Иване Тришић у режији Дарка Татића 1983.
- ,,Мало вечно језеро” Владана Радовановића и Неде Деполо 1984. (награда GIANFRANCO ZAFRANI у категорији Радиофонијске музике)
- ,,Трагање по пепелу” Ђорђа Лебовића у режији Боде Марковића 1985.
Ту је и 7 награда PREMIOS ONDAS (,,Ресавска пећина” Арсенија Јовановића, ,,Camposanto” Јулије Најман, Дарка Татића и Душана Величковића, ,,Hzdrodialectica alias Aquarondo” Наде Старчевић, Дарка Татића и Петра Марића, ,,Дуж дуге, дуге улице” Неде Деполо у режији Арсенија Јовановића, ,,Госпођица” Иве Андрића у режији Дарка Татића, ,,Урлик ума” Алена Гинзберга у режији Олге Брајовић, ,,Живот и дело Алфонса Каудерса” Александра Хемона у режији Дарка Татића) затим PRIX JAPAN за ,,Глас свуда присутни” Соње Малавразић у режији Мирослава Јокића, URTNA PRIZE за ,,Дуња ли је, душа ли је” Драгослава Девића и Мирослава Јокића. Драмски програм и даље сваке године учествује на међународним фестивалима као што су PRIX ITALIA, PRIX EUROPA, PREMIOS ONDAS, PRIX MARULIĆ, PRIX EX AEQUO, PRIX BOHEMIA.
Рецентни успеси су „Кошмар једног дрвета” Александра Протића 2002.године у категорији компоноване музике на фестивалу PRIX ITALIA, прва награда на Фестивалу у Техерану за
„Лифт” Александре Урошевић 2007. године као и специјална награда за глумачка остварења у „Писму из 1920.” Иве Андрића у режији Нађе Јањетовић 2008., затим специјална награда Међународног одбора за дечју књигу на фестивалу PRIX EX AEQUO у Братислави за радио-драму за децу „Ветрушкина ледина” Угљеше Шајтинца у режији Бојане Лазић 2010. године, награда Миленији Стаменковић за кратку форму радиофонијског дела „Еко-реквијем” у Ирану 2014. године као и још једна PRIX ITALIA награда за музичко дело композиторке Иване Стефановић „Велики камен” 2017. године.
Сваке године редакција Драмског програма расписује традиционални Јавни анонимни конкурс Радио Београда (најстарији књижевни конкурс код нас, који датира из 1929. године) за радио-драму у категоријама Оригинална радио-драма (две награде), Радио-драма за децу, Драмска минијатура, Документарна драма и предложак за Експериментално радиофонијско дело. Награђена дела се потом продуцирају и емитују.
Коментари