Сигнал стар стотину година – од пробног концерта до редовних програма
Током своје бурне историје Радио Београд се прилагођавао и телевизији и интернету, бежичној технологији, а данас и изазову који представља вештачка интелигенција. У нови век постојања Радио Београд улази с креативним и квалитетним програмом, док у техничком погледу иде у корак са светом поштујући највише стандарде у професионалном и у људском смислу, на чему овај медиј и заснива свој рад.
Пре тачно стотину година, 19. септембра 1924, инжењери Михаило Симић и Добривоје Петровић емитовали су „пробни радио-концерт” из студија у Кнез Михаиловој 42, преко одашиљача у Раковици. Због великог интересовања, концерт је поновљен 26. септембра.
Од 1. октобра 1924, на таласној дужини 1.650 m, уторком, четвртком и суботом од 18.45 до 19.45 емитован је програм „Концерти, берзански извештаји и остале новости”.
Радио Париз почео је са радом само шест месеци раније, а истог дана када и Радио Београд први пут се огласио и Радио Беч. Тек годину касније настали су Радио Москва и Радио Токио.
У периоду од 1924. до 1929. године радијски посленици постепено су овладавали техникама преноса и креирања програма.
У недељу, 24. марта 1929. године, из просторија на другом спрату здања САНУ, почело је редовно емитовање програма Радио Београда. Програм у тадашњој Краљевини Југославији најавила је Јелена Билбија Лапчевић чувеном реченицом ‒ ,,Овде Радио Београд!”
Хор певачког друштва „Обилић” отпевао је националну химну, а глумци Народног позоришта одиграли су прву српску радио-драму „Ђакон Стефан и два анђела”. Исте године емитован је први радио-пренос фудбалске утакмице, само три године после првог спортског радио-преноса у свету.
Директори Радио Београда
Пре Другог светског рата:
Сава Јанковић, управник Радио-телеграфске станице „Београд-Раковица“, виши чиновник Министарства Пошта и телеграфа, 1924-1926.
Густав Браун, 1929-1933.
Милан Ж. Ђорђевић, 1933-1934 (кодиректор, преминуо 1934)
Данило Калафатовић, 1933-1940.
Станислав Краков, 1940-1941.
После Другог светског рата:
Јован Мариновић, 1944-1945.
Првослав Васиљевић, 1945-1949.
Вјекослав Прпић, 1950-1952.
Драгослав Марковић, 1952-1954.
Мирко Тепавац, 1955-1959.
Душан Поповић, 1959-1962.
Владимир Неоричић, 1962-1971.
Бранислав Дадић, 1972-1982.
Милутин Миленковић, 1982-1986.
Драгослав Никитовић, 1987-1990.
Никола Мирков, 1990-1991.
ВД Војислав Мићовић, 1991-1992.
ВД Драгослав Никитовић, 1992-1994.
Миливоје Павловић, 1994-2001.
ВД Јован Арежина, 2000 – 2001 (координатор Привременог уређивачког колегијума Радио Београда)
Раде Вељановски, 2001-2004.
Слободан Дивјак, 2004-2010.
Душан Радуловић, 2010-2015.
Миливоје Михајловић, 2015-2017.
Милан Недић, од 2017.
Почетак утакмице БСК–Југославија преносио је репортер Раде Стоиловић, секретар Београдског лоптачког подсавеза, а касније Димитрије Стефановић Маратонац, службеник Радио Београда.
Током 1937. године почело је емитовање десетоминутне информативне емисије Радио Београда „Актуелни час”, а исте године основан је Симфонијски оркестар Радио Београда.
У немачком нападу на Београд 6. априла 1941. године био је бомбардован и Радио Београд, који се налазио у згради Српске академије наука и уметности, а током Другог светског рата је престао са радом. Током рата, немачка окупациона станица „Sender Belgrad” емитовала је програм из просторија некадашње Краткоталасне станице Централног пресбироа Краљевине Југославије.
После ослобођења, 10. новембра 1944. године, глумац Народног позоришта Љубиша Јовановић огласио је почетак рада станице речима ‒ „Говори слободни Радио Београд. Смрт фашизму – слобода народу!”
Једна од најслушанијих и најдуготрајнијих емисија „Весело вече” први пут је емитована 6. марта 1949. Почетком педесетих година двадесетог века настале су и емисије „Дневник” и „Спортски журнал”.
Од 9. фебруара 1958. у етру се јавља Други програм Радио Београда, а Трећи програма почиње са радом 1965. године. Програм Београд 202 први пут се огласио 1969. године.
Радио Београд је до данас задржао квалитетни дечји, драмски, културни, информативни и музички програм, али и све остале програме који чине суштину радија. Од 18. септембра 2019. године тематски канали Радио Београда ‒ РТС Плетеница (народна музика), РТС Рокенролер (поп и рок музика), РТС Џубокс (евергрин музика) и РТС Вртешка (канал за децу) ‒ емитују се на мултимедијалној платформи РТС Планета. Покретање те медијске услуге прати дигитализацију Звучног архива Радио Београда.
Програми тематских канала Радио Београда емитују се и у мрежи DAB+. Од 2023. године доступни су и на апликацији РТС Звук, где се на једном месту може чути оно најбоље из продукције звука Јавног медијског сервиса Србије. Апликација је бесплатна и доступна свим корисницима мобилних телефона који имају оперативне системе Аndroid или iOS.
У години јубилеја покреће се пети тематски канал Радио Београда ‒ РТС Џезер (џез музика) 18. септембра 2024. године.
Kорачајући у други век свог постојања, Радио Београд представља респектабилну медијску кућу која испуњава своју улогу у оквиру Јавне медијске установе РТС.
Радио Београд негује језичку и говорну културу, свакодневно информише о свим друштвеним феноменима и на тај начин наставља да одржава постојеће и поставља нове стандарде радиофонијског стваралаштва.
Коментари