Бечки Музеј савремене уметности дочекује Евровизију: изложба „Unstoppable“ слави 70 година спектакла

Беч се спрема да угости учеснике 70. Песме Евровизије. И изложба у бечком Музеју савремене уметности посвећена је овој музичкој и не само музичкој манифестацији.

Наслов изложбе „Незаустављиви" (Unstoppable) односи се на прву реакцију аустријске победнице из 2014, Кончите Вурст, „Ми смо незаустављиви“ рекла је тада, мислећи на транс-особе. Прича је много.

Кад би се исцрпно документовали сви ранији скандали и афере ове наводно аполитичне манифестације, било би то веће поглавље од Наполеонових освајања. Песма Евровизије је увек била индикатор друштвених промена.

„Шездесетих је било доста песама које упоређују жене и лутке. Порука је слојевита – и критика патријархата, и манифест женске надмоћи. Године 2018. се метафора с луткама вратила, кад је Израел победио са строфом 'Ова Барби има шта да каже'. Поред еманципације, и друге теме су се развијале током седам деценија те манифестације – слобода, побуна, емоције блискости, или напротив комплекси супериорности и дистанце“, наводи кустос изложбе Флориан Вагнер.

Дизајн изложбе живи од ланчаних семантика. Експонати су довршени тек у асоцијацијама посматрача. Ту је Кончитина хаљина од пре 12 година, ту је брод на коме је Аустријанац Џеј Џеј прошле године упловио у победу и довео Песму Евровизије у Беч. За остало треба пратити медијске наслове о политици, уценама и бојкотима.

Бечки домаћини гледају трезвено на ситуацију.

„Сваки поглед на историју показаће да никад није било делатности које не би биле и политичке. Подсећам на мото из пионирских дана дигиталне културе, да је и приватно политичко. Песма Евровизије је одувек политика, посебно онда кад се сви утркују у изјавама да није и да не сме да буде“, напомиње Моника Зомер, директорка Музеја савремене историје.

„Бојкот није реалистична шанса да се зауставе ратови. Бојкоти не доносе мир, само спречавају разговор људи различитог порекла и мишљења. Велика снага Песме Евровизије је управо у томе да је она активна платформа за мир, чак иако само симболички. Не мислим да серија отказивања утиче на квалитет овогодишњег такмичења. За свако празно место пријавило се неколико нових интересената. Ко није ту, ко му је крив, био је позван“, истиче Флориан Вагнер.

Нема данас политичније ствари од оних области које су по дефиницији аполитичне. Од спорта, преко популарне уметности, до високе културе, свуда влада диктат политике, не као власти, већ као моралне уцене. Што се Евровизије тиче, што лакше ноте, тим теже оружје.