Чујем се са пријатељима из Индије

- Неки људи пишу од шест ујутру до осам и тридесет и више не, или пишу поподне. Нисам такав. Пишем када ми дође. Није ме ванредно стање и полицијски час пореметио у том смислу. Друге ствари јесу. Наша ћерка живи у Канади. Комуникација са њом, њена забринутост... Неке ствари које се свима дешавају у оваквим условима, дешавају се и нама. Такве ситуације ме помере на другу страну и не могу да седнем и пишем.

Пратимо сви дешавања у свету везана за пандемију вируса. Вести из Индије, такође. Брзев нам открива шта "из прве руке" кажу његови пријатељи из тог дела света.

- Зависи с ким причате. Ако разговарате са људима који спадају у неку од мањина у Индији, они су стицајем околности организовани. Рецимо, на универзитету је све под контролом. Онда чујем другу причу, од људи који нису у таквом неком систему, шта се дешава у Индији са уведеним полицијским часом. То је изазвало хаос. Велики део становништва прелази из једне у другу регију. Реч је о сезонским радницима који раде буквално за шаку рупија дневно. Изгубили су посао и пешице кренули назад, у своје провинције. Оно што је тамо добро је што су сви умрежени, бар информације долазе до сваког.

У НАЈАВИ: Почео сам да пишем другу књигу. Скупио сам грађу, тако да имам о чему и шта да пишем. У питању је фикција, али не потпуна. Ипак са вињетама нечег што се дешавало мени или људима које познајем. Јесте фикција за разлику од мог првенца који је био лично искуство, прича и виђење - Моја Индија.

А када ћу завршити књигу, отом - потом. Немам никакве рокове. Немам одређено да ли ће то бити 1. септембар ове године или 27. јануар за три године.