Промоција књиге "Кад звона занеме"

Одржана је промоција књиге "Кад звона занеме" Владе Арсића.

О књизи су говорили: Братислав Браца Петковић, др Владимир Кривошејев, Радован Бели Марковић, Драган Инђић и аутор.

Одломке је читао Љубивоје Бубе Марковић, првак ваљевског Абрашевића.

Испод можете прочитати рецензију књиге.

Синергија историјске и литерарне истине

Синергија историјске истине, која настоји да на основу научне спознаје дочара прошлост, са литерарном истином, која уметничким слободама писца оживљава прошлост, одлика је књиге „Кад звона занеме".
Повезана са стварним историјским ликовима, имагинарна личност лекара Андрије Срећковића заузима централно место, као парадигма личне снаге појединца, националне пожртвованости и међународне хуманости испољене у најтежим тренуцима. Прожимајући стварност и фикцију аутор вешто тка наративне нити које судбину јунака, и са њим повезаних личности, преплиће кроз два периода. Основну историјску позадину овог романа представљају догађаји са почетка Великог рата одиграни у Ваљеву, граду који се цео претвара у велику болницу, постајући жариште незампамћене епидемије која је однела више живота него што је град на Колубари пред рат имао становника. Други ниво радње смештен је у време и простор који су били својеврсни антипод претходним догађајима, у смутна времена непосредно после Другог светског рата, и иследничке ћелије Озне.
Наизменично водећи ликове кроз ове две различите сценографије Влада Арсић на изванредан начин ствара напету атмосферу трилерског заплета са неочекиваним расплетом, који својим хепиендом освежава тешку тематику.

У Ваљеву, у години стогодишњице догађања везаних за град - болницу
Др Владимир Кривошејев, директор Народног музеја Ваљево

Слика Србије и узвишеност трагедије

„Кад звона занеме" је роман изграђеног писца, стилски чиста проза која даје, у пуној реалности, слику Србије у годинама Великог рата (1914-1915), као и у годинама такозваног Ослобођења - када су Србију запосели комунисти. Први светски рат, као велики полом човечанства, овим романом добија литерално сведочанство високог реда, а први талас комунистичког терора (1945-1950) романеску „коцкицу" за велики књижевни мозаик о српском страдању у миру - када се то, по људским и Божјим законима, најмање очекује...
Плетиво романа „Кад звона занеме" указује на вешту руку Аутора, с историјске стране добро „поткованог", који је овладао крепком реченицом и језичким особеностима Горње и Средње Колубаре, дубоко се уживевши у судбине како обичних људи, тако и злоковарних криваца и болесних убица, острвљених мимо сваке запамћене мере и људског поимања. Ратна болница ваљевска и Србија као земља смрти упечатљива су „позадинска слика" главног тока овог рома­на који патњу недужног човека уздиже до узвишености универзалне трагедије.
Све у свему, Влада Арсић је овим романом искорачио за још један корак ка просторима чисте лепоте коју добра књижевност „исијава" и навешћује...

О Светом Мрати, 2015.
Радован Бели Марковић