Студијска изложба: Иван Антић - АРХИТЕКТОНИЧНО

Архитектонски опус Ивана Антића (1923-2005) професора београдског Архитектонског факултета, редовног члана САНУ, члана Крунског савета, једног од најзначајнијих српских градитеља, чије су грађевине стваране у временском распону од 45.година ( 1955 - 1990) представља, како у обликовном, тако и у конструктивном и садржинском смислу, готово оваплоћење идеала доба у коме је стварао.

У репрезентативном амбијенту хола зграде Радио-телевизије Србије у Таковској 10 простора који припада  архитектонском пројекту Ивана Антића - комплекс пословних објеката РТС-а Дечијег културног центра и позоришта Душко Радовић - посетиоци изложбе могу да погледају  реализације Антићевих дела од раних радова до конкурсних решења. Међу њима су решења објеката по којима је Антић познат широј јавности: Музеј савремених уметности, СЦ „25 мај", Спомен музеј у Крагујевцу и др.  

Веома обиман и награђиван опус Ивана Антића садржи бројна реализована и пројектована архитектонска дела међу којима су ремек дела српске архитектуре као што су: Музеј савремене уметности на Ушћу, Музеј у Шумарицама (са И. Распоповић) или Спортски центар "25. Мај", спортска хала Пинки у Земуну, Олимпијски базен на Пољуду у Сплиту, комплекс Дом пионира, са зградом РТС и позориштем Душко Радовић у Београду, хотели Бреза у Врњачкој бањи, Нарвик у Кикинди или хотел Хајат у Новом Београду,  зграда СУП-а на Губеревцу (срушена 1999. у НАТО бомбардовању), дом Политике у Крупњу и друга, која су сврховите и естетизоване градитељске форме, сублимати опредмећења садржинских и конструктивних захтева.

Биографија

Архитекта Иван Антић рођен је у Београду 3.12.1923. године од оца Милоша, грађевинског инжењера и мајке Аделаиде рођ. Фринча Ђованони доктора хемије.

Похађао је Француско - српску школу у Београду (1931-1934) и ИИИ мушку реалну гимназију  (1934-1942). Архитектонски факултет у Београду уписао је 1945. дипломирао 1950. године.Током студија ради у Министарству саобраћаја у одељењу мостова где црта челичне  мостове и стиче прецизност у цртању.

У ,,Југопројекту" ради од 1950-53, потом је ангажован као самостални пројектант у Грађевинском предузећу ,,РАД". Године 1957. прелази на Архитектонски факултет у Београду као асистент на катедри за поројектовање код проф. архитекте Станка Клиске. Од 1973. године у статус  редовног професора.

Председник Друштва архитеката Београда у периоду од 1971. до 1981. године. Дописни члан Српске академије наука и уметности од 1976., редован од 1983. године.  Од 1977. до 1998. године члан је Председништва САНУ.  У Академији је радио у Комисији за архитектуру и урбанизам и просторно уређење територија, у Одбору „III миленијум", Одбору за Речник појмова из области ликовних уметности и као председник САНУ Савета за израду студије Савски амфитеатар, Београд.

Један је од оснивача Крунског савета, 1991.

Награде:

Октобарска награда града Београда за пројекат и реализацију Музеја савремене уметности у Београду, 1965. године; Седмојулска награда за целокупан стваралачки рад,  1969. године; Октобарска награда града Београда и Борбина награда за архитектруру за Спортски центар 25 мај, 1974. године; Награда културно-просветне зајенице Крагујевац за Музеј у Шумарицама 1975. године; Диплома и златна плакета града Сплита за допринос одржавању 8. Медитеранских игара 1979. године; Борбина награда за архитектуру за зграду РСУП на Губеревцу, 1983. године (зграда уништена у НАТО бомбардовању Београда 1999. године); Вукова награда 2000. године.

Самостална изложба,  Салон музеја савремене уметности, Београд 1975.

Умро је у Београду, 25. 11. 2005. године.