Исправљање историјских неправди

Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије, у Новом Саду је рекао да би Закон о реституцији настојао да исправи историјске неправде. Такође, поручио је колонистима да немају чега да се плаше, јер нико неће дирати њихове куће и имања, тражећи да се из њих иселе.

Према његовим речима, Закон о враћању одузете имовине и обештећењу је изузетно важан правни акт, у чијој изради се, поред преузимања искустава других земаља, водило речуна о три принципа.

"Први принцип је да се исправи историјска неправда која је учињена одузимањем имовине после Другог светског рата, други да се тим чином не праве нове неправде тако што би се одузела легално стечена приватна имовина неком другом, а треће начело да се све то уради у складу с имовинско-финансијским могућностима Србије", рекао је Ђелић у изјави новинарима уочи јавне трибуне о реституцији, одржаној у Скупштини града Новог Сада.

Вицепремијер је указао да су се током јавне расправе чули веома добри предлози и иницијативе које ће бити унете у завршни текст.

"Општа је подршка моделу да се врати имовина у натури свуда где је то могуће. То значи свуда где она постоји и у државној је својини, а није нужна за одвијање функција државе. Тамо где то није могуће реално и правично решење је обештећење у износу од укупно 200 милијарди динара или две милијарде евра, што представља шест одсто бруто домаћег производа наше земље", казао је Ђелић.

То обештећење би се урадило, како је рекао, у форми обвезница, с тим да је предвиђена аконтација у вредности од десет одсто одузете имовине до максимума од 10.000 евра по наследнику.

"То је модел који је инспирисан искуствима више земаља, а нажалост Србија је једна од последњих која иде ка овом закону. Сви су нам рекли да морамо усвојити закон који је јасан, концизан и може се директно применити", рекао је он.

"Јер, један од елемената правда је и да се после толико деценија чекања тај процес реституције не развуче двадесет, тридесет година, већ да у огромном броју случајева буде решен у наредне три године", истакао је Ђелић.

Одговарајући на питање шта да раде они којима је имовина национализована, а о томе немају писане трагове, Ђелић је поновио да код једног легалног поступка, какав је и реституција, морају да постоје и легални акти.

"Поступак национализације је регулисан са тридесет девет закона и мора да постоје писани трагови појединачних поступака, јер без њих нема нових решења", указао је Ђелић.

"У случајевима где је имовина конфискована људима који су били проглашени народним непријатељима, потребно је", нагласио је Ђелић, "да се најпре спроведе поступак рехабилитације".

"Влада Србије подржава рехабилитацију свих оних који су из идеолошких разлога били проглашени народним непријатељима, али има и оних који су били фашисти, који су нанели огромно зло нашој земљи и за њих ни у једној земљи није било рехабилитације", рекао је Ђелић.

У том контексту, он је истакао да је имовина Немаца, односно фолксдојчера, регулисана споразумом Тито-Брант, а у свим оним случајевима где је међународним актом регулисано питање реституције за све грађане те земље она се неће применити.

"Истовремено нема разлога да ми у Србији дајемо већа права некоме ако његова земља не даје иста права нашим грађанима. У међународној политици, наиме, постоји и начело реципроцитета", додао је потпредседник Владе Србије.

Ђелић је истакао да нацрт тог закона не предвиђа супституцију, могућност да се слична одузета некретнина надомести неком другом, јер би то било правно сувише компликовано и дуготрајно, а искуства других говоре да то није дало жељене резултате.

Игор Павличић, градоначелник Новог Сада рекао је новинарима да је веома важно што је држава, након дуго времена, решила да донесе закон који ће исправити неправде према људима којима је имовина одузета.

"Стицали су је (имовину) генерацијама, а након Другог светског рата све изгубили преко ноћи", рекао је он.

Павличић је потврдио да ће Град Нови Сад остати без већине локала које поседује у центру и доброг дела пољопривредног земљишта, што је велика ставка у његовим приходима.

"Остали смо без дела имовина у Змај Јовиној улици и Католичкој порти, када је враћена имовина верским заједницама, а сада ћемо, кроз реституцију, остати без низа објеката којима газдује ЈП "Пословни простор". Морамо тражити начин како да убудуће обезбедимо нормално функционисање Града, а много очекујемо од Закона о јавној својини", рекао је Павличић.

Према подацима из 2008. године, Град Нови Сад је располагао са имовином вредном 120 милиона евра, укључујући и здања која треба да се врате у процес реституције.