Краљевска породица одала почаст Карађорђу на Опленцу поводом 207. годишњице његове смрти

Помен су служили свештеници из Тополе, након чега је уследила церемонија полагања венаца на гроб оснивача модерне Србије. Поред краљевске породице, пошту су одали и Страхиња Ерац, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, представници Војске Србије, чланови Удружења Краљевина Србија, које је под покровитељством престолонаследника,  Драган Рељић, директор Задужбине Краља Петра I на Опленцу, представници Општине Топола, као и народ који се окупио да ода почаст великом Карађорђу.

„Слободарски дух је нешто што представља саму суштину нашег националног идентитета, и тај дух је важна заоставштина врховног вожда Карађорђа. Мој предак није био први који је за време османске владавине покушао да са Србије збаци окове, али је он успео да уједини народ да се заједничким снагама бори за слободу која је вековима чекана. Тако су мале „искре слободе“ изазвале пожар, који се проширио нашом земљом и донео остварење дуго очекиванoг снa. Без јединства, та тежња за слободом би остала само идеал.

Веома сам срећан што је заоставштина великог Карађорђа и даље жива и што се његова дела и огроман допринос нашој земљи поштују и данас, 207 година након његове смрти, као што су се поштовали и у прошлости. Његова смрт била је трагедија, али она треба да нас подсећа да никада више не дозволимо да неслога и међусобне заваде међу Србима превладају”, изјавио је престолонаследник Александар.

После пропасти Првог српског устанка, Карађорђе је са породицом и најистакнутијим војводама прешао у Аустрију, а потом у Бесарабију (Русија). После неуспелог покушаја да убеди руског цара да уђе у рат против Турске, Карађорђе ступа у контакт са грчком организацијом “Хетерија”, чији је циљ био заједнички устанак Грка, Срба и Бугара и стварање велике балканске државе. Са намером да покрене заједничку борбу, Карађорђе тајно прелази у Србију. По налогу турског везира и кнеза Милоша, Карађорђе је убијен у Радовањском Лугу код Смедерева, у ноћи између 24. и 25. јула 1817. године. Његово тело почива у маузолеју цркве Светог Ђорђа на Опленцу, задужбини Краља Петра I.