Проф. др Вјера Рашковић Зец изабрана за члана Српске краљевске академије иновационих наука (СКАИН)

Поступак избора проф. др Вјере Рашковић Зец, спроведен је на предлог Научног савета СКАИН-а, а одлуком председника Академије формирана је Комисија у саставу: проф. др Драган Лукић (председник), проф. Светлана Матић (ментор) и Мирјана Тадић (члан), сво троје академици СКАИН-а. Комисија је, на основу увида у достављену документацију и свеобухватне анализе биографских и стваралачких података, утврдила да је кандидат остварен и изразито посвећен научном раду.

 Основни биографски и стваралачки подаци о кандидату

Др Вјера Рашковић-Зец рођена je у Книну, у породици адвоката др Душана Рашковића и Савке Лукијане Лукавац и развијала се поред браће Сергија и Јована, који ће касније постати угледни лекари, а Јован и оснивач Српске демократске странке у Хрватској. После завршене гимназије и Факултета у Загребу, докторат је стекла 1979. у Новом Саду.

Била је средњошколски професор, просветни саветник, предавач на Универзитету у Пекингу и лектор Корнел Универзитета у САД. Др Вјера Рашковић-Зец је ауторка више од 200 стручних радова, највише из методике наставе језика и књижевности, а један је од аутора уџбеника од три књиге „Моја домовина СФРЈ за ђаке у иностранству“. У Загребу је 1983. објавила збирку приповедака о нашим радницима у иностранству „Тврда средина круха“ и „Латице једног цивјета“ 1987. године.

Током НАТО бомбардовања, организовала је протестне митинге у Бечу, на којима је свако вече рецитовала песме посвећене страдању Србије и њених грађана, које је сабрала у збирку под насловом: „А онда седамдесет и осам дана би ноћ“. За књигу поезије „Завичаји стари Завичаји нови; Зли цвјетови“, објављену 2004. у Београду, добила је награду „Иво Андрић“ за писце дијаспоре. Први роман „Дуго путовање до срца“, објавила је у Ријеци 1968. и освојила награду загребачког „Телеграма“.

Пре књиге с поднасловом „Ћуш роман“ (ћуш је погрдан назив у Бечу и на немачком језичком подручју за Југословене) објавила је романе: „Уморна птица“ (1989), „Мрак“ (1990) „И оде Балкан у Јевропу“ (2001), „Балкански синдром“ (2007), „Тамо амо по бјеломе свету 2010“, „Мој Брат Јован Рашковић“, 2025. „Пад Крајине“ (2026), „Мој брат Јово“ (2026) и многе друге. Објавила је више од 200 стручних и научних радова, највише из методике наставе језика и књижевности. Као петнаестогодишњакиња написала је две драме које су се играле широм земље. Једна од њих је Прољећа недопјевана о стрељању ђака у Крагујевцу 1941. године, чији је одломак уврштен у Читанку за 8. разред основне школе 1961. године, а у знак захвалности, проглашена је почасним грађанином града Крагујевца.

Објавила је многобројне књиге белетристичке прозе, романе, књиге песама и носилац је многобројних награда и признања. Њене песме су уврштене у Антологију нове аустријске лирике. Рецензент је многобројних књига српских аутора лирике и прозе.

Др Санда Рашковић Ивић је о својој тетки Вјери Рашковић, изјавила: „Тета Вјера је била украс мог детињства. Одрастала сам уз њу, сазнала много тога из историје српског народа, захваљујући њеним причама, које су биле препуне љубави према људима, без обзира на њихову националну или верску припадност.“

Тренутно обавља дужност потпредсднице Аустријко-српског културног друштва "Вилхелмина Мина Караџић" у Бечу. Живи на релацији Флорида - Беч. У својој десетој деценији живота, постала је академик СКАИН.

„Приказом ових података из живота и рада проф. др Вјере Рашковић Зец, стекли смо уверење да се ради о једном неуморном раднику посвећеном свом позиву, који се својим радовима представила као врло успешана, ради чега је изабрана за редовног члана СКАИН-а“, закључио је председник Српске краљевске академије иновационих наука академик проф. др Велибор Стевић.

Свечана седница завршена је пригодним дружењем и разговором са академицима и гостима, потврђујући значај оваквих сусрета за неговање научног, културног и друштвеног дијалога.