понедељак, 12.10.2026, 14:14 -> 17:32
Извор: Далиборка Шишмановић Кепчија
Млади музичар који руши границе
Двадесетогодишњи Стефан Јевтић, пијаниста и композитор из кантона Цуг у Швајцарској, својим несвакидашњим музичким талентом и љубављу према музици све више привлачи пажњу јавности. Посебност овог младог музичара огледа се у томе што не познаје нотно писмо, већ свира и компонује искључиво по слуху. Вођен музичким осећајем и интуицијом, ствара сопствене композиције, без ослањања на нотне записе.
Свој музички пут започео је пре десет година, када је први пут засвирао на клавијатурама, док се клавиру посветио тек пре годину дана. За Стефана је музика много више од свирања – она је начин да изрази своја осећања, било да је тужан или срећан. Кроз мелодије преноси оно што понекад није могуће исказати речима, претварајући лична расположења и доживљаје у музички израз.
Пут до шире публике отворио му се захваљујући друштвеним мрежама. Објављујући снимке свог свирања на ТикТоку и Инстаграму, привукао је велики број пратилаца и постепено изградио публику која препознаје његов емотиван стил извођења.
Значајан корак у његовој музичкој каријери представља објављивање прве ауторске композиције „Lost Vision", 25. септембра 2026. године. Ово инструментално клавирско дело, у трајању од око три минута, за кратко време привукло је пажњу слушалаца. Већ почетком октобра композиција је забележила око 11.000 слушања на музичкој платформи Спотифај.
Један од важних тренутака био је и његов први самостални клавирски концерт, одржан 11. септембра 2026. године у градском парку у Цугу, под називом „Piano in the City". Наступ пред публиком на отвореном показао је да клавирска музика може пронаћи своје место и изван традиционалних концертних дворана.
Његови досадашњи успеси нису прошли незапажено ни у швајцарским медијима. Регионална телевизија Tele1 посветила му је прилог под насловом „Pianoman aus Zug: ein 20-Jähriger startet durch" („Пијаниста из Цуга: двадесетогодишњак на путу успеха"), представљајући његов музички развој и прве композиторске кораке.
Стефан Јевтић својим примером показује да музика не познаје границе и да се истинска уметничка осећајност не мери познавањем нота, већ способношћу да се емоције преточе у мелодију. Његов досадашњи успех тек је почетак музичког пута на којем ће, судећи по таленту и посвећености, имати још много тога да каже – језиком клавира.
Коментари