"Американски Србобран" унапређује сарадњу са институцијама у Вашингтону и Србији

Читаоци и истраживачи који су заинтересовани за српско-америчку историју, порекло њихових породица или било које друге информације о српско-америчкој историји моћи ће убудуће да приступе овим информацијама на веб сајту Конгресне библиотеке.

Према Робину Пајку са одељења серијских публикација Конгресне библиотеке, „Американски Србобран" ће се појавити на веб сајту Конгресне библиотеке крајем 2023. године.

Анђела Кенон, библиотекар за руску и јужнословенску збирку одељења за Европу Конгресне библиотеке, је нагласила да је Конгресна библиотека годинама сакупљала издања „Американског Србобрана" и снимала их на микрофилмове како би били доступни будућим генерацијама и за међубиблиотекарску размену за истраживаче у целој Америци:

„Када смо схватили колико издања новина недостаје, јавили смо се Српском народном савезу. Милош Растовић је организовао поклањање одређених издања као и куповину многих издања која су недостајала од 1967 до 2014. године која су сада на микрофилмовима и доступна у Конгресној библиотеци...Када ме је Милош Растовић позвао прошле године да предложи пројекат сарадње како би целокупан Американски Србобран био доступан на веб сајту Конгресне библиотеке, желела сам да се то и догоди. Американски Србобран је главни извор за истраживање српско-америчке заједнице у САД-у и његова дигитализација ће омогућити истраживачима из било ког дела света да истражују њено богатство", рекла је Кенон.

Две најзначајније културне институције и архиве у Србији, Народна библиотека Србије и Матица српска, такође су обогаћене дигиталном архивом Американског Србобрана (1906 - 2022). Истраживачи и читаоци и у тим институцијама моћи ће да сазнају више о српско-америчкој историји. Др Владимир Пиштало, управник Народне библиотеке Србије, захвалио се Американском Србобрану на овом драгоценом поклону. Он је упознат са радом Американског Србобрана, јер су Срби у Америци били тема његове докторске дисертације. Захваљујући Народној библитеци Србије, садржај Американског Србобрана до Другог светског рата ће бити доступан и на порталу европског културног наслеђа Европеани (Europeana) на којем се промовише и српска култура и традиција. Европеана се финансира од стране Европске Уније.

Председник Матице српске др Драган Станић се такође захвалио на овом вредном поклону који ће још више учврстити везе између матице и дијаспоре и обогатити српску културну баштину.

Милош Растовић, координатор за културу Српског народног савеза, је изразио жељу и спремност за проширивањем сарадње са Матицом српском као и са матицом у целини.

Генерални секретар Матице српске др Милан Мицић, стручњак за српско-америчку историју, је дао увид у важност овог дела наше историје. Од 1826. године, Матица српска је најстарија српска институција која негује српски етнички и културни идентитет.

Историја ових новина указује на важност чувања ове архиве и улогу америчких Срба у грађењу Америке и историјских веза са матицом. Након оснивања Српског православног савеза Србобрана (1901), који је касније уједињавањем са другим савезима постао Српски народни савез (1929), његови чланови су убрзо увидели да не могу напредовати ако немају своје гласило које ће обавештавати српске исељенике о њиховом раду, идејама и позивати их на јединство и сарадњу. У намери да прошири свој утицај у Америци и Канади, Савез је почео да издаје гласило Американски Србобран.

Американски Србобран је излазио на почетку само на ћирилици. Од 1906. до 1916. године, новине су биле недељне, а од 1916. године дневне новине.

Тридесетих година прошлог века је била додата енглеска секција како би се прва генерација исељеника којима је енглески језик био матерњи више упознала са српском културом и традицијом.

Данас Американски Србобран има српску и енглеску секцију и излази два пута месечно. Главну улогу ових новина је описао отац Војводић у првом издању новина од 18. јануара 1906. године коју је уредио њен први уредник Миливој Бузаџић:

„Наш ће лист упућивати своје читаоце и поучавати их о српској народности и светој православној вјери, утврђиваће их, да у овом далеком крају не забораве на вјеру и народ из кога су никли и постали и за који су наши стари своју крв потоцима пролијевали и нама те двије наше највеће светиње у аманет оставили...Настојаћемо да се ова благотворна установа [Српски православни савез Србобран] што више рашири, јер смо потпуно увјерени, да нам само у заједници лежи спас, напредак и помоћ...Упућивати ћемо народ, да се упозна са законима и уредбама,...на добре и ваљане установе, које су сви народи ове земље устројили које би установе и ми требали попримити, да као и они данас сутра пођемо њиховим кораком напретка и науке."

Како некад тако и данас, Американски Србобран обавештава о напорима и успеху америчких Срба, њиховим тежњама и виђењима „нове земље," о раду српских православних цркава и црквених општина, о економској и културно-просветној делатности везаних за рад српских школа, о певачким и спортским друштвима, издавању књига, о друштвеном животу исељеника, као и о дешавањима у отаџбини.

Током оба светска рата Американски Србобран је био бранилац слободе и истине српског народа. Писао је о страшном страдању српског народа од усташког покоља током Другог светског рата. Др Коста Елесин, бивши главни уредник Американског Србобрана каже:

"Американски Србобран служи интересима слободе демократске Америке и српства као целини... Американски Србобран ће се и даље борити за уједињење свих српских земаља у духу времена у оној форми и државном облику, који ће бити од највеће користи за српски народ, и који ће одговарати његовим животним интересима, и који ће заштити његов национални опстанак."

На најбољи начин друштво „Јединство," број 99, описује став америчких Срба о Американском Србобрану: „Србобран брани и стоји на бранику пониженог и упропашћеног српства, и у исто време подиже и одржава српски дух и морал, који нам је тако данас потребан."

Познати српски писци дали су свој допринос овим новинама: Прока Јовкић/Нестор Жучни, Јован Дучић, Св. Николај Жички (Велимировић), Милош Црњански, Ратко Станишић, Божидар Пурић, Драгослав Драгутиновић, Матеја Матејић, Драган Рајковић, Сава Јанковић, Васа Михаиловић, др Александар Петров, Гојко Ђого, Александар Славковић и други. Објављени су интерјвуи са познатим српским научницима и проналазачима Михаилом Пупином и Николом Теслом као и са спортистима као што је Новак Ђоковић. Новине су проглашена за ‘најбоље новине' на братском конгресу државе Пенсилваније 2001. године.