среда, 24.06.2026, 16:40 -> 18:29
Извор:
Аутор:
Српска заједница на Малти има свог духовника, саветника и пријатеља
Отац Ристо Горанчић већ више од седам година представља један од најважнијих ослонаца српске заједнице на Малти. Свештеник, саветник, посредник и пријатељ, човек је чије име међу нашим људима изазива поштовање. Његова мисија далеко превазилази црквене зидове – она се огледа у свакодневној бризи за људе и изградњи заједништва далеко од отаџбине.
“Када сам дошао овде на Малту пре седам и по година схватио сам да мисија свештеника није само богослужење и молитва него и један лични заједнички однос са људима јер људи имају различите потребе, различите животне ситуације, где обично у првом моменту контактирају свештеника, зато што имају највише поверења у свештеника. Зову за различите ствари да питају, консултују и ја често се шалим са нашим људима, вероватно сте гледали серију Агенција за СИС, Агенција за све и свашта, тако да и ми свештеници смо за све и свашта, да помажемо људима на разне начине и духовно и физички. Ако треба посао, ако треба стан, ако треба виза да се заврши. Заиста функција свешника овде није само у духовном смислу, него и у физичком, да буде присутан и да помаже људима на разне начине.
Оца Риста Горанчића наши људи у шали зову и конзул, јер је до 2022. када је отворена канцеларија Амбасаде Републике Србије на Малти, био кореспондент између најближе амбасаде смештене у Риму и српске заједнице на Малти. Тако је отац Ристо, поред осталих послова, уручивао и пасоше.
“У дијаспори, људи када дођу, осети се та усамљеност, осети се тај недостатак љубави, јер ми смо сви бића која потребују љубав на овај или онај начин, и то се у дијаспори јако осети и онда људи имају потребу да ту усамљеност преобразе у заједницу. Та заједница у дијаспори може да се нађе у цркви. Ми смо имали ситуације где су људи долазили на литургију зато што их је неко наговорио и зато што су видели обавештење и позив, дошли и онда дођу код мене и кажу - оче, ја сам овде схватио да је црква у ствари смисао мог живота, да је то оно што ми недостаје у мом животу а то је црква и заједница. Међутим, када се заврши литургија у нашој православној цркви имамо тај обичај који је од почетка, од апостола, то је агапе, односно трпезе љубави, када се људи окупљају око трпезе где је припремљено нешто за послужење и где људи настављају молитву кроз разговор једних са другима. Решавају заједно преблеме које имају. Агапе су у ствари један директан однос човека са човеком”, каже отац Ристо.
Коментари